Мијат се освећује за убијена друга
0001 Вино пије Мијо арамбаша
0002 Уврх Врана више Дувна равна
0003 А са својих триест добрих друга.
0004 На јелу се наслонио Мијо,
0005 Па је дружби Мијо наздравио:
0006 »Здрав’, дружино, мила браћо моја,
0007 Ни у моје, ни у ваше здравље,
0008 Већ у здравље нашега растанка.
0009 Лито прође, црна зима дође,
0010 Западоше кланци јадиковци,
0011 Престадоше бале и трговци,
0012 Вриме доде да се растајемо.
0013 Маријане, ајде у Приморје
0014 Своме побри Земљићу Стипану,
0015 А ти, Саво, у Посавје равно
0016 Свому побри Марић алај-бегу;
0017 И досад сте у њих зимовали.
0018 А ви, дружбо, Дувну наоколо,
0019 Сваки има пријатеља свога,
0020 Са мном сте их стекли до једнога.
0021 А ја иђем Дувну у Конгору
0022 К мому побри Копчић Жафер-бегу
0023 У тишини пити ладно вино.
0024 Већ вам вељу, моји соколови,
0025 Пијте вино, не опијајте се,
0026 Гди су бези, не укупљајте се,
0027 Прођите се младих дивојака,
0028 С дивојака увик буде кавге.
0029 А кад дође свети Јурјев данак,
0030 Сви ајдете Врану у планину,
0031 Ево амо под моју јелику!
0032 Свак нек носи по печена овна,
0033 А Маријан дви катуре вина!«
0034 Отолен се друштво растануло:
0035 Оде Сава у Посавје равно,
0036 Здраво дође кули Марићевој.
0037 Добро га је беже дочекао.
0038 Кад то види Сава од Посавја,
0039 Он распаса три ћемера блага:
0040 Један ћемер бегу даровао,
0041 Други даје младој беговици,
0042 А трећега виша о чивију,
0043 Нека њему буде за ашлука,
0044 За ашлука до Јурјева дана.
0045 Кад то види Марић алај-беже,
0046 Удри Сави ракију и вино:
0047 Леже Сава главом без узглавја.
0048 Кад то види Марић алај-беже,
0049 Он потеже ноже оковане,
0050 Закла Саву као јање мало,
0051 Па га баци у Саву на главу.
0052 Све то прође, Јурјев данак дође,
0053 Уранио арамбаша Мијо,
0054 Оде право у Врану планину.
0055 Сио Мијо под своју јелику,
0056 Ал ето ти остала дружина.
0057 Сваки носи по печена овна,
0058 Ал му нема два најбоља друга,
0059 Па он узе срчали-дурбина,
0060 Па погледа Дувну у ширину:
0061 Ето иде млади Маријане,
0062 И он гони дви катуре вина.
0063 Ту се друштво липо поздравило:
0064 Пили вино за недиљу дана,
0065 Онда вели арамбаша Мијо:
0066 »Еј, дружино, мила браћо моја!
0067 Нема мени друга најбољега,
0068 Најбољега, мени најдражега,
0069 По имену Сава од Посавја.
0070 Бог ће дати, да ће добро бити.
0071 Сви изнова пушке припуните,
0072 И припните на ноге опанке,
0073 Да иђемо Саву потражити.«
0074 Сва дружина тому кајел била,
0075 И одоше у равно Посавје.
0076 Здраво дошли кули Марићевој.
0077 Ал је њима добра срећа била,
0078 Од авлије врата отворена.
0079 Уђе Мијо у мермер-авлију,
0080 На авлији млада беговица.
0081 Кад угледа Томић Миховила,
0082 Бижи она уз високу кулу,
0083 За њом скочи арамбаша Мијо,
0084 Уфати је за бијелу руку,
0085 Па јој Мијо ричи бесидио:
0086 »Еј кумице, алај-беговице!
0087 Гди је теби Марић алај-беже?«
0088 Одговара млада беговица:
0089 »Отиша’ је беже у Крајину,
0090 У Крајину купит траварину.«
0091 Онда вели арамбаша Мијо:
0092 »А гди ми је Сава од Посавја?«
0093 Одговара млада беговица:
0094 »Нисам Саве чула, ни видила.«
0095 Мијо вади троструку канџију,
0096 Поче шибат младу беговицу,
0097 Куд је куца, тамо кожа пуца.
0098 А она му приче бесидити:
0099 »Не ударај, змију ударио!
0100 Дошао је Сава од Посавја,
0101 И донио три ћемера блага:
0102 Један ћемер бегу даровао,
0103 Други даде мени беговици,
0104 А трећега виша о чивију,
0105 Да он њему буде за ашлука.
0106 Кад то види Марић алај-беже,
0107 Удри Сави вино и ракију,
0108 Леже Сава главом без узглавја,
0109 Бег га коље као јање мало,
0110 Па га баци у Саву на главу.
0111 Савина се блага добавио
0112 И отиша у Срим у волове.«
0113 Кад то чуо арамбаша Мијо,
0114 Он закоље два бегова сина,
0115 А билу му кулу поробио,
0116 Поробио, па је запалио,
0117 Беговици очи извадио,
0118 Па одоше у Оздрен-планину,
0119 Да чекају Марић алај-бега.
0120 Чекали га за недиљу дана,
0121 Ал ни бега, ни од бега гласа.
0122 Процвилило друштво Мијатово:
0123 »Арамбаша, Томић Миховиле,
0124 Ми помрсмо од глада и жеђе,
0125 А нема ти Марић алај-бега.
0126 Да иђемо Дувну широкому!«
0127 Истом они тако бесидећи,
0128 Викну вила са Оздрен-планине:
0129 »Зло ти било, арамбаша Мијо!
0130 Не остављај кланца јадиковца,
0131 Ето иђе Марић алај-беже,
0132 Гони беже хиљаду волова,
0133 Дви хиљаде јарац’ и овнова.
0134 Прид њима је Иво калаузе,
0135 Немој убит Иве калауза,
0136 Турска га је сила натирала.«
0137 Уђе Мијо у своју бусију,
0138 Око њега остала дружина.
0139 Ал ето ти Марић алај-беже
0140 На ђогату ка’ на горској вили.
0141 Угледа га арамбаша Мијо
0142 По нишану свитла ђевердана;
0143 Својој пушци живу ватру даде:
0144 Паде Турчин у траву на главу.
0145 Утече му дебели ђогате,
0146 За њим пуче тридесет пушака.
0147 Оде ђого и однесе благо.
0148 Туте бегу главу одсикоше
0149 И от’раше хиљаду волова,
0150 Дви хиљаде јарац’ и овнова.
0151 Здраво дошли Дувну широкому,
0152 Те по Дувну воле продадоше,
0153 Свога Саву липу осветише.
