Мијат Томић спасава Баја Пивљанина

Извор: Викизворник


Мијат Томић спасава Баја Пивљанина

Жива мука пала на јунака,
на јунака Пивљанина Баја,
у Вележу у Ерцеговини:
од тридесет и четири друга
нема ништа здраво до четири, 5
но му сваки допануо рана;
неки двије, а неки четири,
а на Бају двадес и четири.
Још ево ти и вишијех јада,
у пећину затворили Баја, 10
а нестао таин и џебана,
а око њих три стотин' Турака
на атима и бедевијама;
а пред њима два бега јунака
бег Љубовић и Реџеповићу. 15
Још се Бајо рани не подава
но овако с друштвом разговара:
“Је ли мајка родила јунака,
а сестрица брата подигнула
на чистоме ђевојачком крилу, 20
да пролети између Турака,
да отиде уз Ерцеговину,
да потражи побратима мога
побратима Мијата сердара
и његово тридесет 'ајдука; 25
јер би Мијат одма' долетио
и одавде све нас избавио?”
На то скочи момче Маријане
и овако Бају проговори:
“Ево мајка родила јунака, 30
сестра твоја а сестрића твога,
а сестра ме дивно његовала
и тебе ме у 'ајдуке дала.
Ја ћу проћи између Турака
и наћи ћу Томића Мијата”. 35
Кад то рече, на ноге скочио
и довати сјајна џефердара.
А кад виђе Пивљанине Бајо,
па овако разговара ш њиме:
“Мој сестрићу, момак Маријане, 40
ево теби мога џефердара,
мој џефердар бољи је од твога!
Ш њим ђе смотриш неће преварити!”
Па му даде свога џефердара.
Кад Маријан прими џефердара, 45
па поскочи на ноге лагане,
ка' 'но љељен од године дана,
ћерају га пјешци и коњици,
ниједан га стићи не могаше,
но утече свијем на брзине. 50
Па га ето уз Ерцеговину
код јатака Пивљанина Баја,
код сокола Радовића Сава.
Кад долеће пред бијелу кулу,
па привати алку на вратима, 55
он закуца често а ијетко.
Ту се Мијат намјерио бјеше
су његово тридесет 'ајдука;
па кад чуо тиник на вратима,
он привати бистра џефердара, 60
па полеће низ бијелу кулу
и овако јунак проговори:
“Ко ли дрма алком на вратима,
без главе ће ноћас останути!”
А позна га мали Маријане, 65
па овако ш њиме разговара:
“'Арамбашо, Томићу Мијате,
ово није теби душманине,
но је ово мали Маријане”.
Позна Мијат малог Маријана, 70
па полеће и отвори врата.
Узеше се за бијеле руке,
ишеташе на бојеве горње.
Навалише вино и ракију,
но Маријан нема када пити, 75
но с Мијатом 'вако разговара:
“Рујно вино немам када пити,
но ја 'оћах с тобом говорити”.
Па му каже што су дочекали,
како су их Турци околили, 80
како су их Турци обранили,
како им је нестало џебане;
а око њих три стотин' Турака
на атима и бедевијама;
па је њега Бајо оправио 85
не би ли га он курталисао.
Кад то зачу Мијате сердаре,
он поскочи на ноге лагане,
а повикну тридесет 'ајдука:
“За мном, браћо, ако Бога знате!” 90
Полећеше као соколови.
Од ноћи се данак дијељаше,
бег Љубовић Баја зовијаше:
“Пивљанине, кукала ти мајка,
'ајде мени на предају дођи, 95
животу ти ништа бити неће,
а за друге како учинимо!”
А Бајо му на то одговори:
“Љубовићу, була ти кукала,
предати се жив Турцима нећу, 100
а невоље ни дочекат' нећу!
Кад ми ође мој побратим дође,
мој побратим Томићу Мијате,
па ћеш знати шта ћеш дочекати”.
А кад Турци разумјеше Баја, 105
па на њега плотун навалише
то Мијате и слуша и гледа,
па покликну грлом бијелијем:
“Не бој ми се, мио побратиме,
ево тебе Мијата сердара 110
и његово тридест соколова!”
Кад Мијата Турци опазише,
поскочише два бега јунака,
и појаше витке бедевије,
па Мијату у сретање крећу. 115
Ал' се Мијат од њи' не препаде,
но привати бистра џефердара,
па он гађе бега Љубовића;
не погоди бега Љубовића,
но за њиме бег - Реџеповића; 120
ни жива га земља не шчекала.
Но Љубовић не шће узмакнути
но извади оштру гадарију,
на Мијата јуриш учинио,
па му пушку не да напунити. 125
Одиста га посјећи 'оћаше,
но му не да мали Маријане,
већ Бајова узе џефердара
па погоди бега Љубовића;
ни жива га земља не шчекала. 130
Ала банда затури се кавга.
До пећине многи допануше,
из пећине Баја избавише.
Кад изађе из пећине Бајо,
па повади мача пламенога 135
и у Турке јуриш учинио.
С њим јуриша тридесет 'ајдука,
јуначке им ране не сметају.
Сташе турске откидати главе,
три стотине глава посјекоше, 140
три стотине коња задобише
узеше им свијетло оружје.
Четири им друга погибоше
и ту браћу своју укопаше;
побјегоше уз Ерцеговину. 145
Па ка' браћа шићар дијелише,
'арамбашам' старјешинство даше:
све оружје два бега јунака,
једно Бају, а друго Мијату.
И даше им коње тавленике 150
и они се братски раздвојише.
Ето, браћо и дружино драга,
како Господ у нужди помага!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • “Мијат Томић спасава Баја Пивљанина”, А. Лубурић, Рукописна збирка народних пјесама, пј. бр. 180, Архив Србије, Београд. Записана је од Јакова Мујовића.