Мистер Долар (комедија у четири чина)/34
XII
МАТКОВИЋ, РЕДАКТОР
РЕДАКТОР: Ево их гости прелазе овамо. Ја сам пожурио испред свих да вас нађем.
МАТКОВИЋ: Потребан сам вам?
РЕДАКТОР: Шта је? Шта се дешава?
МАТКОВИЋ: А зар се дешава нешто?
РЕДАКТОР: Овамо у дворани већ се јавно говори о веридби Жановој. Кад сам пришао њему да честитам, он се устезао да прими честитање а кад сам пришао госпођичином оцу, он је врло срдачно примио, стегао ми је руку и две родитељске сузе су му се појавиле на трепавицама. Шта значи све то?
МАТКОВИЋ: Значи да су то родитељи госпођичини који лансирају кроз друштво те вести. Они упорно инсистирају и захтевају од Жана да се још вечерас изјасни.
РЕДАКТОР: А он? А ви?
МАТКОВИЋ: Он се јуначки уздржава. Саветовао сам га да се никако не везује речју, да даје само обећања.
РЕДАКТОР: Јесте ли га одиста тако саветовали?
МАТКОВИЋ: Да! Ја сам замутио воду, али не мислите ваљда да би био тако лакомислен да га саветујем и да пије ту воду. Верити се у истини, то би био врло озбиљан корак; моја освета не иде тако далеко да једну, на крају крајева ипак добру девојку, доведем у тако очајан положај који би могао бити чак и од неповољних последица. Не, дотле нећу ићи. Довољно је мени и толико што се решила да прилази као будућа вереница келнеру, којега је пре неки дан назвала магарцем.
РЕДАКТОР: То је доиста довољно.
МАТКОВИЋ: Ево их!
|