Двоје драго у друму заспало,
Једно ђетић а друго ђевојка.
Ко гођ мину свак ђевојку зивну,
А ђетића нико не пробуди.
А он има орла побратима, 5
Па га орле с планине дозива:
"Устани се, ја мој побратиме,
"Утече ти с планине ђевојка,
"Одведе ти коња и сокола,
"А и твоје свијетло оружје." 10
Кад то зачу млад нежењен момче,
На лаке се ноге устануо,
Мало иде, брзо их достиже,
И овако младој говораше:
"Стан' постани, Божја невјернице, 15
"Невјернице, ма не вјеренице!"
Она млада њему говораше:
"Нијесам, душо, Божја невјерница,
"Него твоја драга вјереница,
"Коња водим, да ти га напојим, 20
"А сокола, да ме разговара,
"Бритке сабље, бојим се гусара,
"А гусара око воде ладне."
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 270-271.
