Милојкино чедо

Извор: Викизворник


Милојкино чедо

Нуну мајкино мушко чедо!
Кад напуни петнаест године,
па ће га одведе мајка у Стамбола,
после ће му узме мајка цареву девојку,
па ће седнеш на цареву столицу! 5
Реч по реча до цара се чуло.
Кад цар чуо, он се наљутио,
па позива тројицу џелати,
па позива тројицу пандури,
па позива тројицу вратари: 10
„Да идете од село на село,
да нађете Милојкино село!”
Они ишли од село на село
и су нашли Милојкино село,
па отишли од кућу до кућу 15
и нашли су Милојкину кућу.
Кад у кућу само мушко чедо!
Улегли тројица џелати
и улегли тројица пандури
и са њима тројица вратари, 20
да закољав мушке дете!
Извадише тројица џелати оштру сабљу,
они машу главу да му одсечу,
оно дете у руке гу фата!
Њима се ожалило, не могли да га закољу! 25
Они узму оно лудо чедо,
однесу га цару у Стамбола.
Цар ги се млого наљутија,
Што нега заклали!
„Да узмете, да га носите 30
у тамницу тамну!
Туја има змије гуштерије!”
Занључали га сас девет катанци.
После петнаест година тад га отвориле.
Не га појеле змије гуштерије, 35
него расло петнаест година,
хранила га царева девојка!
Хранила га, ама га не знала.
Једног дана она га чекала,
кад он наишо, она га видела. 40
Кад га видела, тад рекла:
„Што више храну да давате,
сада могу повише да једем!”
Цару му се дожалило,
да отвори ту тамну тамницу, 45
„Да видимо тој мушко чедо,
да ли су га змије гуштерије појели?
Кад створи ту тамну тамницу,
кад да виду тој мушко чедо:
оно седи на златну столицу! 50
Златан му астал пред њега,
златна му књига на астал,
златно му перо у руке!
Када га виде царе од Стамбола,
кад изашо момак у двориште, 55
видела га и царева девојка,
па је рекла цару од Стамбола:
„Ја ће се удам за њега!”



Певач и место записа[уреди]

„Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 13-14.