Пређи на садржај

Милош Орићанин и војвода Јанко

Извор: Викизворник
Милош Орићанин и војвода Јанко
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
50. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић



* * *


50.

Милош Орићанин и војвода Јанко


0001 Службу служи Милош Ориђанин,
0002 службу служи у војводе Јанка.
0003 Служио га за девет година
0004 нит сна има, ни хака узима.
0005 Њему вели војвода Јанко:
0006 „Так['] ти бога, Милош Ориђанин,
0007 у мен['] служиш девет годиница:
0008 нит' сна имаш, ни хака узимаш.“
0009 Њему вели Ориђанин Милош:
0010 „Ја не служим, г[о]с[по]д[и]не Јанко,
0011 ја не служим што ја нејмам блага -
0012 имам блага веће нег['] у тебе,
0013 имам коња бољих него твоји,
0014 имам дворе љепше него твоји,
0015 имам слуга веће нег['] у тебе –
0016 веће служим ти заради Јане,
0017 рад Јане, лепе сестре твоје.“
0018 Њему вели војвода Јанко:
0019 „Ех Милоше, млади Ориђанин[е],
0020 не би ти дао ни робиње моје,
0021 а камо ли Јану сестру моју.“
0022 Расрди се Ориђанин Милош,
0023 удри купом у господски астал
0024 пак огрте зелену доламу,
0025 пак ишета пред беле дворове
0026 и сусрете Кумрију робињу.
0027 Сестрими ју и даде јој благо:
0028 „Богом сестро, Кумри[јо] робињо,
0029 пусти мене к Јани, лепој Јани.“
0030 Скочила је Кумрија робиња,
0031 отворила девет ћилитова
0032 и десету браву дубровничку,
0033 упусти га Јани у чардаке.
0034 Али Јана беше вечерала,
0035 вечерала паке и заспала.
0036 Удари ју Милош Ориђанин,
0037 удари је руком по образу.
0038 Лепа се Јана тргла иза санка:
0039 „Бог т' убио, Кумријо робињо,
0040 што ме младу будиш иза санка.“
0041 Ал['] говори Милош Ориђанин:
0042 „Не припад['] се Јано, душо моја,
0043 ово није рука Кумријина
0044 већ [је] ово рука Милошева.“
0045 Леже Милош Јани у душеку,
0046 љубили се ноћи до поноћи.
0047 Када беше ноћи у поноћи,
0048 отиде Милош коњма на чаире
0049 те он леже у зелену траву,
0050 покрио се зеленом доламом,
0051 а по очију тананом марамом.
0052 Скочи сунце на ручано доба,
0053 све су слуге по двору устале,
0054 не устаје Ориђанин Милош.
0055 К њему долази војвода Јанко:
0056 „Устан['] гори, Ориђанин Милош.“
0057 Ал['] говори Ориђанин Милош:
0058 „Окан' ме се, војвода Јанко,
0059 ево сам ти јунак врло болан.
0060 Како ми је до поноћи било,
0061 да је мени тако од поноћи,
0062 до сад би ти мртав лежао.“
0063 Онда маши се војвода Јанко,
0064 маши се себи у џепове
0065 те извади дванаист дуката,
0066 те дукате Милошу дава:
0067 „Ево теби дванаист дукатах
0068 те ти купи големе понуде.“
0069 Ал['] говори Милош Ориђанин:
0070 „У мен['] има пуста доста блага
0071 ал['] не могу ни јести ни пити.“
0072 Затим прошло пуно шест м[е]с[е]ци,
0073 ал['] поручи Јана из кавеза:
0074 „О Милоше, драга душо моја,
0075 чини, душо, што ћеш учинити,
0076 живо ми је чедо под појасом.“
0077 „Гризи, душо, траву чемерику
0078 ех да би се чедо отровало.“
0079 Ал['] говори Јана из кавеза:
0080 „О Милоше, драга душо моја,
0081 куд сам роду образ поцрнила,
0082 туд да мећем душу у пакао.
0083 Кради, душо, два велика коња
0084 да бегамо белу двору твоме.“
0085 Скочио је Ориђанин Милош
0086 те украде два велика коња,
0087 побегоше белу двору Ориду.
0088 Кад ујутру бео дан свануо,
0089 све су слуге устале по двору,
0090 али нејма Милош[а] Ориђанин[а].
0091 У двору се нитко не досећа,
0092 досети се љуба Јанкулова
0093 те говори војводи Јанку:
0094 „Господине, војвода Јанко,
0095 све су слуге устале по двору,
0096 али нејма Ориђанин Милош[а]
0097 и лепе Јане у кавезу.“
0098 Онда скочи војвода Јанко
0099 пак дозива слугу Михаила:
0100 „Хе Михаиле, верна слуго моја,
0101 оседлај до два добра коња,
0102 једнога мени а другога теби,
0103 да идемо терати Милоша -
0104 оде Милош и одведе Јану.“
0105 Оседлао слуга Михаиле,
0106 оседлао два најбоља коња
0107 и одоше терати Милоша.
0108 Отидоше прико равна поља,
0109 близу били стигнули Милоша.
0110 Осврте се Јана, лепа Јана:
0111 „Што ћеш јако, Ориђанин Милош,
0112 ево Јанка, мила браца мога,
0113 и ш њиме га слуга Михаиле.“
0114 Ал['] говори Милош Ориђанин:
0115 „Не бој ми се Јано, драга душо,
0116 какву имам пушку код себека,
0117 где погледи[м], ту ће ударити,
0118 где удари, неће преболити.“
0119 Ал['] говори војвода Јанко:
0120 „Ех бога ти, слуго Михаило,
0121 хоћу ли сад стрељати Милоша?“
0122 Ал['] говори слуга Михаила:
0123 „А бога ти, господине Јанко,
0124 не стрељај Ориђанин Милоша.
0125 Поклони му Јану сестру твоју,
0126 Јана је њему суђеница.“
0127 Онда су се лепо с[а]станули:
0128 Јанко њему поклонио Јану,
0129 а он Јанку танку пушку своју.
0130 Онде су се лепо целивали
0131 јоште су се лепо опростили.
0132 Милош оде бијелу Ориду,
0133 а Јанко белу двору своме.


Интервенције

ћ = ђ (Ориђанин)
i= ј (војводе)
ѩан'ку = Јанка
нѣму (јат = је)
такь = тако
нь = не
i= и (имаш)
гь = г (нег)
болiих = бољих
твои = твоји
лѣп'ше (јат = је)
ане = Јане
з = с (расрди)
д = т (огрте)
прѣд (јат = е)
бѣле (јат = е)
сусрѣте (јат = е)
ωи = јој
п = б (браву)
бѣше (јат = е? је?)
оу = у (удари)
тер'к'ла = тргла
і'и = ији (Кумријина)
н' = њ (коњма)
ѿкан'мисе = окан' ме се
ѿ = од
ж = ш (маши)
ч = џ (џепове)
т = д (понуде)
с = з (затим)
бѣгамо (јат = е)
досѣтисе (јат = е)
вѣрна (јат = е)
тѣрати (јат = е)
ѡдде = оде
ѿдоше = одоше
ωдд = од (одведе)
д = т (отидоше)
брат'ца = браца
себѣга (јат = е)
прѣболити (јат = е)
стрѣлѩти (јат = е)
ѡще = јоште
сь бѣлу (јат = ије за потребе стиха)= са

Напомене

стих 31: ћилитови = катанци
стих 15: веће = више
 

Коментар

Епска песма. Јунак служи код војводе Јанка због његове лепе сестре. Обљуби је и отима. Стиже их потера, али се јунаци измире.
Варијанте: из ЕР 24, 26, 107; Вук, СНП II, 96; Вук, СНП III, 22; Милутиновић,38, 95; Пешић 1988 : 611; Krstić 1984: L 4, 4, 1, Bekstvo u sporazumu s devojkom: 262. Песме о Сибињанин Јанку из ЕР: 17 (стих 5, 8), 50, 75, 92 (стих 27), 109, 133, 134, 157, 188 (стих 16);
Nedić 1996: 339; в. напомену уз песму бр. 24.
Литература: Schmaus 1953: 234; Пешић 1988 : 611.

Извори

(Саставила Снежана Самарџија)

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.

Литература

(Саставила Снежана Самарџија)

Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд: Научно
друштво за словенске уметности и културе.
Аноним (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Мисао XX/7–8: 505–506.
Банашевић, Н. (1935). Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-талијанске витешке
књижевности. Скопље: Скопско научно друштво.
Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit.
Bošković-Stulli, M. (1975). Usmena književnost kao umjetnost riječi. Zagreb: Mladost.
Bošković-Stulli, M. (1978). Usmena književnost. Bošković-Stulli, M. – Zečević, D. Usmena i pučka književnost. Povijest hrvatske književnosti I. Zagreb: Mladost.
Buturović, Đ. (1972–1973). Epska narodna tradicija Muslimana Bosne i Hercegovine od početka XVI vijeka do pojave zbirke Koste Hӧrmanna (1888). Glasnik Zemaljskog muzeja.
Etnologija XXVII–XXVIII: 20–41.
Влаховић, П. (1956).Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији. Гласник
етнографског музеја у Београду XIX: 206–213.
Геземан, Г. (1921). Једно књижевноисторијско откриће: Ерлангенски рукопис... СКГ, НС
II/4: 276–278.
Геземан, Г. (1926/2002). Студије о јужнословенској народној епици. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина; Нови Сад: Матица српска.
Gezeman, G. (1926/1982). Kompoziciona shema i herojsko-epska stilizacija. Ka poetici
narodnog pesništva (S. Kolјević, prir.). Beograd: Prosveta: 252–283.
Дамјанов, С. (1987). Граждански еротикон. Еротске песме и пословице у српској
књижевности XVIII и почетка XIX века. Ниш: Градина.
Делић, Л. (2006). Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Делић, Л. (2008). Песме с темом великог грешника у Богишићевом зборнику (прилог
проучавању жанровског синкретизма и ,,композиционих схема“). Српско усмено
стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 301–322.
Делић, Л. (р). Вукове збирке епских песама у контексту ранијих бележења (теме, јунаци,
сижејни модели), рукопис докторске дисертације [2009].
Делић, Л. (2010). Секула се у змију претворио – симболички слојеви и епска дијахронија.
Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу
Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 317–332.
Делић, Л. (2011). ,,Болани Дојчин“ – Путеви генезе и модификације певања о сукобу
,,боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част. проф. др Наде
Милошевић-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 105–126.
Делић, Л. (2011). Слика о хајдуцима и ускоцима у раним бележењима: Ерлангенски
рукопис. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским
књижевностима VI. Посвећено успомени на проф. др Радмилу Пешић. Београд:
Филолошки факултет: 183–200.
Деретић, J. (1995). Загонетка Марка Краљевића. Београд: СКЗ.
Деретић, Ј. (2000). Српска народна епика. Београд: Филип Вишњић.
Десница, Б. (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ.
Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ.
Детелић, М. (1996). Урок и невеста. Поетика епске формуле. Београд: САНУ.
Дрндарски, М. (2001). На вилином вијалишту. Београд: Рад – КПЗ Србије.
Ђорђевић, Т. Р. (1937). Белешке из наше народне поезије V/21. Лов на Божић. ППНП IV/1:
65–66.
Ђорђевић, Т. Р. (1938). Што је небо да је лист хартије. ЛМС CXI/350: 50–54.
Ђорђевић, Т. Р. (1953/1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању.
Београд: Народна библиотека Србије – Дечје новине.
Златковић, И. (2006). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Рад – КПЗ Србије.
Златковић, И. (2011²). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
Jason, H. (2011). Džidovka djevojka in the world of epic. Жива реч. Зборник у част проф. др
Наде Милошевиж-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ –
Филолошки факултет Универзитета у Београду: 235–255.
Карановић, З. (1998). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Нови Сад: Светови.
Карановић, З. (2010). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Карановић, З. (1998). Антологија српске лирске усмене поезије. Нови Сад: Светови.
Карановић, З. (2010). Антологија српске лирске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Карановић, З. (2010). Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност
Србије.
Карановић, З. – Јокић, Ј. (2009). Смеховно и еротско у српској народној култури и поезији. Нови Сад: Филозофски факултет.
Клеут, М. (1987). Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови Сад: Матица
српска.
Кољевић, С. (1974). Наш јуначки еп. Београд: Нолит.
Костић, Д. (1926–1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Јужнословенски филолог VI:
278–295.
Костић, Д. (1928). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Књижевни север 4: 7–8.
Костић, Д. (1933–34). Још једна бугарштица из 18. века у Ерлангенском зборнику.
Јужнословенски филолог XIII: 165–169.
Костић, Д. (1935). Песма о верном слузи. Глас СКА CLXVIII: 135–202.
Костић, Д. (1935/а). Једна песма из Београда пре 200 година. ППНП II/2: 237–239.
Костић, Д. (1936). Траг песме о боју код Никопоља. ППНП III/1: 102–105.
Костић, Д. (1937). Тумачење друге књиге Српских народних пјесама В. С. Караџића.
Београд: Државна штампарија.
Крњевић, Х. (1978). Муслиманске песме Ерлангенског рукописа. Зборник историје
књижевности САНУ 7: 209–268.
Крњевић, Х. (1978). Антологија народних балада. Београд: СКЗ.
Krnjević, H. (1980). Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit.
Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetije lirske narodne poezije. Beograd: BIGZ; Priština: Jedinstvo.
Крњевић, Х. (1988). Скица за видове композиције лирске народне песме. Поетика српске
књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност:117–139.
Диздаревић Крњевић, Х. (1997). Утва златокрила. Дело творност традиције. Београд:
Филип Вишњић.
Крстић, Б. (1935). Природни снови у нашим народним песмама. ППНП II/2: 217–227.
Крстић, Б. (1939). Коњ као пророчка животиња. ППНП VI/2: 245–251.
Krstić, B. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU.
Латковић, В. (1955). Д. Ј. Поповић. Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. ПКЈИФ ХХI/1–2: 157–159.
Латковић, В. (1975). Народна књижевност. Београд: Научна књига.
Лесковац, М. (1979). Бећарац. Антологија. Нови Сад: Матица српска.
Лома. А. (2002). Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд:
Балканолошки институт САНУ.
Лукић М. – Златковић, И. (1996). Антологија народних песама о Марку Краљевићу.
Београд: Нови дани.
Лукић М. – Златковић, И. (2005²). Антологија народних песама о Марку Краљевићу.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Љубинковић, Н. (2000). Пјеванија црногорска и херцеговачка Симе Милутиновића
Сарајлије. Београд: Рад – КПЗ Србије.
Maretić, T. (1914.). Tri priloga našoj narodnoj epici. Rad JAZU 205: 221–229.
Maretić, Т. (1966). Naša narodna epika. Beograd: Nolit.
Маринковић, Б. (1966). Српска грађанска поезија 18. и с почетка 19. столећа. Београд:
Просвета: 75–78.
Маринковић, Р. (1998). Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и
књижевност Србије.
Матић, С. (1958). Белешке и објашњења за другу књигу Српских народних пјесама В. С.
Караџића. Београд: Просвета.
Матић, С. (1964). Наш народни еп и наш стих. Нови Сад: Матица српска.
Матић, С. (1972). Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица српска.
Matešić, J. (1959). Die Erlanger serbokroatische Liederhandschrift. München: O. Sanger.
Меденица, Р. (1934). Муж на свадби своје жене. ППНП I/1: 33–61.
Меденица, Р. (1938). Делија–девојка. ППНП V/2: 260–265.
Меденица, Р. (1965). Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој
народној епици. Београд: САНУ.
Меденица, Р. – Аранитовић, Д. (1987). Ерлангенски рукопис. Зборник старих
српскохрватских народних песама. Никшић: Универзитетска ријеч.
Милошевић-Ђорђевић, Н. (1971). Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских
неисторијских епских песама и прозне традиције. Београд: Филолошки факултет.
Nazečić, S. (1959). Iz naše narodne epike I. hajdučke borbe oko Dubrovnika i naša narodna pjesma. Sarajevo: Svjetlost.
Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић.
Недић, В. (1965). Напомене и објашњења уз: Пјеснарице 1814, 1815, Сабрана дела В. С.
Караџића I. Београд: Просвета.
Nedić, V. (1966). Napomene u: T. Maretić. Naša narodna epika. Beograd: Nolit: 331–343.
Недић, В. (1971). Историјска сећања у једној старој песми о Змај-Деспоту Вуку.
Ерлангенски рукопис, бр. 59. Serta slavica in memoriam Aloisii Schmauss. München:
536–537.
Недић, В. (1975). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме I. Сабрана дела В. С.
Караџића IV. Београд: Просвета.
Недић, В. (1976). О усменом песништву. Београд: СКЗ.
Недић, В. (1977). Антологија народних лирских песама. Београд: СКЗ.
Недић, В. (1981). Вукови певачи. Нови Сад: Матица српска.
Новаковић, С. (1880). Стара народна песма о одласку св. Саве у калуђере. Отаџбина IV:
41–60, 220–235.
Павловић, М. (1982). Антологија лирске народне поезије. Београд: Вук Караџић.
Pavlović, M. (1986). Obredno i govorno delo. Beograd: Prosveta.
Пандуревић, Ј. (2005). Прилог проучавању авункулата у српским народним пјесмама.
Традиција и савременост. Бања Лука: Филозофски факултет: 395–403.
Пандуревић, Ј. (2005/а). Народне пјесме о жени која издаје сина да би сачувала брата.
Зборник Матице српске за књижевност и језик LIII/1–3: 83–96.
Пандуревић, Ј. (2008). Новелистичке пјесме у ,,Босанској вили“. Српско усмено
стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 359–388.
Пантић, М. (1971). Рад на проучавању предвуковске народне поезије код Југословена.
ЗМСС I: 117–122.
Пантић, М. (1964). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета.
Пантић, М. (20022). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета.
Пантић, М. (1984). Сусрети с прошлошћу. Београд: Просвета.
Петковић, Д. (2008). Типологија епских песама о женидби јунака. Београд: Чигоја штампа.
Петковић, Д. (2010). Витешке игре и надметања у јуначким песмама (у старијим записима,
Вуковим збиркама и ,,Пјеванији црногорској и херцеговачкој“).Фолклор – поетика
– књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд:
Институт за књижевност и уметност: 333–344.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2002). Змај деспот Вук – мит, историја, песма. Нови Сад:
Матица српска.
Пешикан-Љуштановић, Љ. ( 2007). Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник.
Пешић, Р. (1967/1972). Старији слој песама о ускоцима. Анали Филолошког факултета 7:
49–65. Народна књижевност. Српска књижевност у књижевној критици 2 (В.
Недић, прир.). Београд: Нолит: 260–284.
Пешић, Р. (1976). Два стара епска мотива. ПКЈИФ XIII/1–4: 86–95.
Пешић, Р. (1979). Орање Марка Краљевића. ЛМС 155/424: 279–291.
Пешић, Р. (1988). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме II. Сабрана дела В. С.
Караџића V. Београд: Просвета.
Pešić, R. – Milošević-Đorđević, N. (1984). Narodna književnost. Beograd: Vuk Karadžić.
Поленаковић, Х. (1937). Неколико још прилога о писању крвљу у нашој књижевности.
ППНП IV/1: 29–132.
Поповић, Д. Ј. (1954). Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. Годишњак
Музеја града Београда I: 105–110.
Поповић, П. (1919). Из књижевности, св. 2. Београд: Геца Кон: 17–32.
Поповић, П. (1932). Новији радови о нашој народној поезији. Мисао XL/5–6: 225–236.
Prohaska, D. (1928). Najstariji rukopis srpsko-hrvatskih narodnih pesama. Književni sever IV/7–9: 392–396.
Путилов, Б. Н. (1985). Јуначки еп Црногораца. Титоград: Универзитетска ријеч – Побједа.
Радуловић, Н. (2003). Симболични снови у усменој епици. Књижевна историја
XXXV/119: 25–46.
Радуловић, Н.(2005). Две метаморфозе у нашој епици.Свет речи IX/19–20: 40–42.
Радуловић, Н.(2005/а). Типологија преоблачења у усменој епици. Годишњак Катедре за
српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета
у Београду I: 107–113.
Родић, М. – Срдић, Р. (2001). Кнежопољске народне пјесме. Београд: ГЕА.
Самарџија, С. (1989). Ново издање ,,Ерлангенског рукописа“. ПКЈИФ LIII–LIV/1–4: 184–
199.
Самарџија, С. (2001). Антологија епских народних песама. Београд: Народна књига.
Самарџија, С. (2004). Пародија у усменој књижевности. Београд: Народна књига – Алфа.
Самарџија, С. (2005). Слојеви једне метафоре (између календарске године и патријархалне
задруге). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду 2: 39–73.
Самарџија, С. (2007). Обредна стварност и метафора у једној песми из ,,Ерлангенског
рукописа“. Зборник реферата и саопштења са међународног научног састанка
слависта у Вукове дане 36/2: 141–152.
Самарџија, С. (2008). Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и
књижевност Србије.
Самарџић, Р. (1978). Усмена народна хроника. Нови Сад: Матица српска.
Словенска митологија. Енциклопедијски речник. (2001). (С. М. Толстој – Љ. Раденковић,
прир.). Београд: Zepter book world.
Стајић, Б. (1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). ЛМС C/312: 169–171.
Стефановић, С. (1936). Сунчани мит у нашој народној поезији. ППНП VI/1: 35–42.
Сувајџић, Б. (1998). Народна књижевност. Епске песме у старијим записима. Београд:
Филолошки факултет; Крагујевац: „Нова светлост“.
Сувајџић, Б. (2003). Епске песме о хајдуцима и ускоцима. Београд: Гутенбергова галаксија.
Сувајџић, Б. (2005). Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и књижевност
Србије.
Сувајџић, Б. (2008). Од традиције до усменог ,,текста“ – иницијалне формуле у песмама о
хајдуцима. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и
уметност: 147–189.
Ћоровић, В. (1936). Народна песма о женидби војводе Војина. ППНП III/2: 180–191.
Чајкановић, В. (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). СКГ, НС XVIII/2: 147–148.
Šimčik, А. (1927). Nova knjiga starih jugoslovenskih narodnih pjesama. Hrvatska prosvjeta
XIV/3: 69–70, 4: 116–119.
Šimčik, А. (1931–1932). Pozivanje na mejdan preslicom. Nastavni vjesnik XL: 313–318.
Šimčik, А. (1932). Kad bi nebo padnulo na junačku crnu zemlju. Hrvatska prosvjeta XIX/5:
116–118.
Шмаус, А. (1936). Има ли бугарштица у ,,Ерлангенском рукопису“?. ППНП III/2: 211–221.
Шмаус, А. (1936). Обележавање пута крвљу. ППНП III/2: 255–257.
Шмаус, А. (1937). Гавран гласоноша. ППНП IV/1: 1–20.
Schmaus, A. (1953). Studije o krajinskoj epici. Zagreb: JAZU.
Schmaus, A. (1966). Studein zu balkanischen Balladenmotiven. Zeitschrift für Balkanologije IV: 100–138.
Steinmeyer, E. v. (1913). Die jüngeren Handschriften der Erlangen Universitätsbibliothek. Erlangen: Junge.