Бег Јован бег! кад ћеш на Дољане,
Да ја знадем, кад ћеш на Дољане,
Ја бих млада сандук продавала,
Те бих тебе коња куповала,
И мој нови чеиз продавала, 5
Те бих тебе токе саковала,
Ја бих млада сетлу продавала.
Те бих тебе дуван куповала.
Мниде Мара, узеће је Јово,
Би Јован бег, ал' му не да мајка, 10
Но му вели јутром и вечером:
„Прођ' се, Јово, плавкиње ђевојке,
„Ја ћу тебе љепшу испросити,
„Од бољега соја и племена,
„А и љепшу и вишу од Маре.“ 15
„Нећу, мајко, живота ми твога!
„Нећу друге него моје Маре,
„Али ш њоме али земљом црном,
„Јер смо једно другом вјеру дали,
„Да с' нећемо живи раставити, 20
„Па је јазук вјеру погазити.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 221-222.
