Сједи Јово под лозом C љепом Маром госпођом. Млада Мара срдита, А Јово јој говори: „Који тије, Маре, враг? 5 „Ал' ти, злато, њесам драг?“ Мара Јову говори: „Јово душо и срце! „Како мене њеси драг! „Кад у тебе био врат 10 „А црн перчин исчешљан, „Златним' иглам' прометан, „Покрива ти гојан врат, „Када ћу га загрлит'?”
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 253-254.
