Овце чува Јово и Јована
По вијару лугу зеленоме,
Јово њојзи трли дибу шије,
Она њему свилене рукаве,
Узрукаве сваке гране везе 5
И високе мечит' и мунаре,
Јошт да вели Јово момче младо:
„Душо Јове, испод грла крвце!
„Ти отиди старом пландовишту,
„Па погледај шехер Сарајеву, 10
„Пландују ли Сарајевске овце
„А за њима Сарајке ђевојке,
„И плету ли русе плетенице,
„И у њима златне маџарије?“
Она пође старом пландовишту, 15
Те погледа шехер Сарајеву,
Кад пландују Сарајевске овце,
И за њима Сарајке ђевојке,
Оне плету русе плетенице,
И ките их жутим маџаријам. 20
Па отиде, те Јовану каже;
Јово њојзи лијеп бакшиш дава.
Дарова јој свилену мараму,
У марами злаћену јабуку,
А на руци бурму позлаћену. 25
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 218-219.
