Мили Боже, чуда великога!
Кад удаје потурица Нове
Милу своју јединицу сеју;
Не удаје, него је продаје,
И узимље три бијела града. 5
Ал' говори сестра новичина:
„Ој мој брате, потурица Нове,
„Два ти града огњем изгорела
„А трећи ти потопило море!“
Тако сестра брата кунијаше. 10
„Када роди јавор јабуками,
„А по пољу дјетелина трава,
„Сува липа кад пролиста листом,
„Онда ћу ти опет натраг доћи!“
То је Нови врло жао било, 15
Он посија дјетелину траву,
А наврће јавор на јабуку.
Понарасла дјетелина трава,
А родио јавор јабуками
Сува липа пролистала листом, 20
Тад се сестра опет повратила!
Референце
Извор
Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 24.
