Дан освану и ограну сунце,
И Даница на исток изађе,
Приодница ведро небо приђе,
Надводи се над Ерцеговину,
Пак изива Ерцега Стевана: 5
„Изиђ' прид двор, Ерцеже Стеване,
„Ево теби три књиге стигоше,
„Једна лане, друга ономлане,
„А трећа је ове годинице:
„Да ти ваташ сељане јунаке, 10
„Ди по један, онде не узимај,
„Ди су по два, онде не растављај,
„А ди по ли по три по четири,
„Три остављај, а једног узимај."
Он не купи како књига каже, 15
Већ он купи како му је драго:
Ди по један, онде узимао,
Ди су по два, онде растављао,
Ди по ли су по три по четири
Три узима а једног оставља. 20
У суботу војску сакупио,
У недљу једва прибројао.
Кад освану данак понедељак,
Код свакога мила мајка стоји,
Код Мплете Милица сестрнца, 25
Кад су пошли мору на галију,
Све се мајке натраг повратиле,
Не враћа се Милица сестрица,
Већ иде с брацем до мора црнога.
Кад су они у галију ушли, 30
А Милица на брегу остала,
Сузама је море замутила,
А јадима заустави лађу,
Пак беседи Милица сестрица:
„Окрени се, мој рођени брато, 35
„Да ти видим твоје бело лице,
„Да ти лице на рукаве везем,
„Твоје очи у моја недарца,
„Куд год одим да све тебе жалим." —
„Ао Милице, мила сестро моја, 40
„Рад би ти се био обазрети,
„Ал' ме Турци по образу бију,
„Бију мене троструком канџијом."
Ал' беседе два млада возара:
„Да пустимо Милету Милици, 45
„Не би л' како отиснули лађу."
Кад пустише Милету из лађе,
Лађа оде морем пливајући,
А сестрица с братом певајући.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 576-577.
