Боже мили чуда великога!
Или грми, ил се земља тресе?
Нити грми, нит се земља тресе,
Јетрве се у двор сазивају,
Којој редак на водицу ладну? 5
Дође редак прошеној девојци;
Што је скоро млада испрошена.
Она узе ведро и тенџере,
П’ она иде за гору на воду,
Ал за гором Милета Левента, 10
Око њега гологлаве слуге.
Ал беседи Милета Левента:
„Бога вама гологлаве слуге.
„Зајтите јој лађане водице,
„Да се она млада не укаља; 15
„Пратите је до горице чарне
„Да се она млада не пострави",
Зајтише јој гологлаве слуге,
Зајтише јој лађане водице,
Пратише је до горице чарне, 20
Кад су били млади на растанку,
Ал се маша прошена девојка,
А маша се себи у недарца.
На извади злаћану јабуку:
„Нате ову, гологлаве слуге, 25
„Нате ову злаћену јабуку,
„Па подајте Милети Левенти,
„И поздрав’те Милету Левенту:
„Што ме није јунак, запитао,
„Ког сам рода ког ли сам племена; 30
„Ја сам рода Змаја Планинскога,
„Од племена Јагња Богатога.
„Он ме јесте просио од мајке,
„Од малена опет до голема."
Однесоше гологлаве слуге, 35
Однесоше злаћену јабуку
Па је дају Милети Левенти:
„На ти ову, Милета Левента,
„На ти ову злаћену јабуку.
„Дала ти је прошена девојка, 40
„Штоно си је просио од мајке;
„А ниси је тео запитати,
„Ког је рода, ког ли је ллемена?
„Та рода је Змаја Планинскога,
„А племена Јагња Богатога". 45
Кад то зачу Милета Левента.
Удари се руком по колену,
Скерлет чоја пуче на колену,
Златна копча на десном рукаву,
„Ала сам ти тицу уватио, 50
„Ал‘ је нисам ум’о да пољубим."
