Синоч сунце у заставу зајде,
а јутрос ми рано не огреја,
Кад огреја, мутно и крваво.
Не смеја га никој упитати,
упита га остарела мајка: 5
„Бога тебе, жарено сунашце,
кад ми синоч у заставу зајде,
што ми јутрос рано не огреја,
кад огреја, мутно и крваво?”
„Кад ме питаш, остарела мајко, 10
кад ме питаш, право да ти кажем:
гледао сам чудо невиђено,
брат сестрицу за љубе заклиња,
Милен вели љубе да му буде,
Милена се тужна расплакала, 15
плакајечи код матер отишла:
„Мила мајке, чудо да ти кажем,
Милен вели љубе да му будем!”
„Ако, керко, сна'а да ми будеш!”
Милена се тужна расплакала, 20
плакајечи код сестру отишла:
„Мила сестро, чудо да ти кажем,
Милен вели љубе да му будем!”
„Ако, сестро, сна'а да ми будеш!”
Милена се тужна расплакала, 25
плакајечи код бога отишла:
„Мили боже, чудо да ти кажем,
Милен вели љубе да му будем!”
Бог позове Милена јунака
и даде му тешке болечине”. 30
