Куд се шеће Миклен млад
Јерко-краљу крај двора?
Гледала га госпођа,
И говори госпођа:
„Што ћеш туда, Миклен млад? 5
„Ходи амо, Миклен млад,
„Ход' у горње чардаке,
„На мекане душеке,
„На десницу ручицу.“
„Не см'јем богме Јерина, 10
„Јерко-краља госпођа,
„Убиће ме Јерко-краљ.“ —
„Не ћ' убити Јерко-краљ,
„Отиш'о је на диван,
„Не ће доћи за три дан!“ 15
Превари се Миклен млад,
И он оде на чардак,
На мекане душеке,
На десницу ручицу;
Пољуби је један пут. 20
Отуд иде Јерко краљ.
Њој говори Миклен млад:
„Што ћу сада, Јерина,
„Јерко-краља госпођа?
„Убиће ме Јерко-краљ.“ — 25
„Не ћ' убити Јерко-краљ,
„Ја ћу тебе сакрити,
„У сандук те забити.“
Она ј' њега сакрила,
У свилу га завила, 30
У сандук га забила.
Њој говори Јерко-краљ:
„Бога теби Јерина,
„Јерко краља госпођа!
„Што си косе помрс'ла? 35
„Што си очи помут'ла?
„Ил' бољела главица?
„Ил' љубила туђица?“
„Нит' бољела главица,
„Нит' љубила туђица“, 40
„Ја сам тебе жељела —
„Дај дер мен' кључе моје,
„Да т' ја бројим новце своје.“
Кад је сандук отворла,
У сандуку Микле млад. — 45
„Што ћеш, курво, Миклен млад?
„Хоћу ли те убити?“ —
„На ти, курво, сто дукат',
„Па не љуби туђице,
„Већ ти чувај кућице!“ 50
