Мејдан Марка Краљевића са Сибињанином Јанком

Извор: Викизворник


Мејдан Марка Краљевића са Сибињанином Јанком
5

0001 Хвалио се Сибињанин Јанко
0002 По Сибињу, по бијелом граду:
0003 ”Досле јунак јесам погубио
0004 Седамдесет млад’јех мартолоза
0005 И тридесет и три заточника,
0006 Јоште мислим до три побратима:
0007 Краљевића с Крељом Бошанином
0008 И побратима Кобилић-Милоша.”
0009 Ал у Марка доста пријатеља,
0010 Још повеће Богом побратима,
0011 Брзо Марку гласе догласили.
0012 Он посиде шарца големога,
0013 И он иде к Сибињу билому.
0014 Ал је Сибињ магла притиснула,
0015 Под њим Марко чадор распињао.
0016 Код чадора копје посађује,
0017 А за копје шарца пирвезао,
0018 Пак ми леже почиват уморан.
0019 Ал се шета Сибињка дјевојка,
0020 Од Сибиња града по зиду,
0021 Под Сибињом чадор угледала.
0022 Препаде се, у Сибињ побјеже
0023 И дозивље сибињске војводе:
0024 ”Зла вам срећа, сибињске војводе!
0025 Свилен шатор под Сибињем градом,
0026 Под чадором голем јунак лежи,
0027 Код чадора коња пирвезао.”
0028 Ишеташе сибињске војводе:
0029 Један сиде браде до појаса,
0030 Други црна брка до рамена,
0031 Трећи младо монче голобрадо.
0032 Који сиде браде до појаса,
0033 Ономи је Сибињанин Јанко;
0034 Који црна брка до рамена,
0035 Оно му је сестричић-Секуле;
0036 Који дите младо голобрадо,
0037 Оно Јуре, дите Секулово.
0038 Позна Јанко Краљевића Марка
0039 И говори сестричић-Секулу:
0040 ”Врати то се к билому Сибињу,
0041 Доведи ми дора, коња мога,
0042 И донеси копје коштаново,
0043 Да ја Марку на мејдан изидем.”
0044 Секул иде к биломе Сибињу,
0045 Доведе му дора, коња големога,
0046 И донесе копје коштаново.
0047 Иде Јанко Марку на мејдан,
0048 Ал се скочи дели Краљевићу
0049 И посиде шарца големога,
0050 Тер се с Јанком гони по мејдану
0051 И удари Јанка копјем бојнијем.
0052 Колико га удари лагахно,
0053 Кроза њ бојно копје пролећело,
0054 Пак му русу одсијече главу.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.