Мехо с мајком по хас-башчи хода

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Мехо с мајком по хас-башчи хода

Мехо с мајком по хас-башчи хода,
милу мајку за ручицу вода,
доводи је билу ђулбехару:
"Види, мајко, била ђулбехара!
'вако ми је лице у дивојке, 5
у дивојке, а у моје, мајко!"
Њему вели остарила мајка:
"Мучи, Мехо, обисила ти се!"
"Мила, мајко, о мом билу врату!"
"Види, мајко, румене ружице! 10
Ваки су ми ђули у дивојке,
у дивојке, а у моје, мајко."
"Мучи, Мехо, змија је ујела!"
"Мила мајко, моји ситни зуби!"
Доводи је до кара-калема: 15
"Види, мајко, и кара-калема!
Ваке су јој очи и обрве,
у дивојке, а у моје, мајко!"
"Мучи, Мехо, вода је однила!"
"Мила мајко, на ме је нанила!" 20
Говори му остарила мајка:
"Чу ли мене, Челебија Мехо,
теби мајка испросила злато,
и виша је и липша од Фате,
богатија, рухом рухатија, 25
и бољег је рода и племена,
него ли је Назул-бега Фата."
Кад то чуо Челебија Мехо,
он одшета Фати под пенџере,
да он види знаде ли му Фата. 30
Њему вели племенита Фата:
"Хајде, Мехо, билу двору своме,
скидај злато с коња големога!"
Њему ино бити не могаше,
не могаше, јер не смидијаше, 35
баш од своје остариле мајке,
и он оде билу двору своме.
Он пред дворе, а свати пред дворе,
сними с коња лијепу дивојку.
Кад је било с вечер по акшаму, 40
по акшаму и чак по јацији,
њи младиће у ђердек сведоше.
Ал' да видиш Челебију Меху!
Он не иде у буџак дивојци,
већ он јамља садефли тамбуру, 45
сиде Мехо у морску шћемлију,
ситно куца, танко попијева,
а у сваку Фату препијева:
"Мнидеш, Фато, мнидеш, душо драга,
да дивојци пулли дувак снимам! 50
Нисам, Фато, тебе не желио,
већ се јунак тобом оженио,
У џеннету, на ономе свиту!"
Мехо баци садефли тамбуру,
па говори лијепој дивојци: 55
"О дивојко, тако ти Аллаха,
дигни дувак са бијела лица,
да ја видим твоје било лице!"
Дивојка је за Бога хајала:
диже дувак са бијела лица, 60
сину лице, као жарко сунце,
испод грла сјајна мисечина.
Њојзи вели Челебија Мехо:
"О дивојко, тако ми Аллаха,
и липша си и виша од Фате, 65
али ниси моме срцу драга,
као што је Назул-бега Фата.
О дивојко, тако ти имана,
узми абдест из новог ибрика,
јами Кур'ан из новог долафа, 70
учи мени хатму до сабаха!
Селам ћеш ми мојој милој мајци,
нек ме купље од руже ђулсијом,
нек ми пушће перчин низ носила,
што ми га је Фата одгојила: 75
три је златна чешља обломила,
док је мени перчин одгојила.
Нек ме носе хоџе и хаџије,
нек ме носе кроз тисне сокаке,
исприд двора Назул-бега Фате, 80
не би ли ме угледала Фата,
не би л' била срца жаловита,
не би ли ме мало пожалила!"
Па он јамља ноже и ханџаре,
ханџаром се у срце удрио, 85
како се је лахко ударио,
на ханџару срце извадио,
умри Мехо, жалосна му мајка!
Кад ујутру јутро освануло,
уранила Мехеммеда мајка, 90
она мути од меда шербета,
она шеће, а из грла виче:
"Раббум Аллах, на свему ти фала,
како Мехе из ђердека нема,
како му је омилило злато!" 95
Више јој се јадној додијало,
па је ногом у врата удрила,
од одаје врата отворила,
до колина у крв угазила,
па говори лијепој дивојци: 100
"О дивојко, веле јадна била,
шта уради од мога јединка?"
Њојзи вели лијепа дивојка:
"Бог т' убио, Мехеммеда мајко,
да си Меху Фатом оженила, 105
ти га не би јутрос пожелила!
Селам ти је учинио Мехо,
да га купљеш од руже ђулсијом,
да му пушћеш перчин низ носила,
што му га је Фата одгојила: 110
три је златна чешља обломила,
док је њему перчин одгојила;
да га носе хоџе и хаџије,
да га носе кроз тисне сокаке,
исприд двора Назул-бега Фате, 115
не би ли га угледала Фата,
не би л' била срца жаловита,
не би ли га мало пожелила."
Све му мајка на мисто донила,
што је Мехо мајци поручио: 120
носише га хоџе и хаџије,
носише га кроз тисне сокаке,
исприд двора Назул-бега Фате.
Везак везла Назул-бега Фата,
а уз везак писну запивала: 125
"Раббум Аллах, на свему ти фала,
вихор нише, ђулсија мирише,
бели Мехо из ђердека иде,
како га је најагало злато!"
Нешто јој се даде погледати, 130
погледати кули са пенџера,
кад угледа хоџе и хаџије,
они носе Челебију Меху.
Онда викну Назул-бега Фата:
"Уммихано, моја секо драга, 135
хајде сиђи пред оборна врата,
па упитај хоџе и хаџије,
оклен мејит, од које махале,
како ли се по имену виче?"
Сиђе Хана пред оборна врата, 140
она пита хоџе и хаџије:
"А Бога вам, хоџе и хаџије,
оклен мејит, од које махале,
како ли се по имену виче?"
Њој говоре хоџе и хаџије: 145
"Ово мејит од наше махале,
по имену Челебија Мехо,
синоћ га је оженила мајка,
а јутрос га пожелила млада!"
Кад то чула млада Уммихана, 150
она трчи на високу кулу,
па казује племенитој Фати.
Кад то чула племенита Фата,
одмах црче, жалосна јој мајка!
Излазила млада Уммихана, 155
па говори хоџам и хаџијам:
"А Бога вам, хоџе и хаџије,
причекајте и овог мејита!"
Хоџе бјеху, за Бога хајаху,
причекаше док је опремише, 160
заједно их младе понесоше,
упоред им мезар ископаше:
кроз мезар им руке саставише,
а у руке румене јабуке,
кад се прену, нек се поиграју. 165
Више Мехе лозу усадише,
више Фате румену ружицу,
нек се лоза око руже вија,
као Мехо око своје Фате.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Мехо с мајком по хас-башчи хода КУРТ, бр. 5, стр. 29-35, под насловом Мехо и Фата.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 195-200.