Месечино, царева преваро,
што не грејеш цару на вечеру,
него грејеш 'ајдуком по гору,
где 'ајдуци бело благо деле,
моме брату најлоше дадоше: 5
дадоше му коња и девојку -
коњ побеже, девојка утече,
оста младо само да се чуди
где да најде коња и девојку.
Песма је записана у многим варијантама. Једна од њих је „Месечино, царска ладовино" коју је забележила 1956. год. у Јслашници (тимочкој) Мирјана Станковић од Прве Вељковић, старе 82 године, и објавила у „Развитку бр. 4-5 од 1962, стр. 64. Чује се и са почетком „Ој месече, царски неверниче". Краћу варијанту објавио је Драгутин М. Ђорђевић у књизи „Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави“ (Бсоград, 1958, стр. 642). Пева се као песма бр. 5.
