„Месечино, царева девојко,
што не грејеш у д’н како у ноћ?“
„Грејала би, али сам жалосна.
Јучер ми се драги оженија,
мене неје на свадбу канија. 5
На њега би дарови донела:
на свекра би свилену кошуљу,
свиле му се руке до рамена;
на свекрву — свилену скутачу,
свиле ву се ноге до колена; 10
они, море, сина не слушаше,
с невољену сина оженише.“
Певач и место записа
Јевросија Антић, Мездраја
Референце
Извор
Момчило Златановић: Нишна се звезда по ведро небо, народне песме које се певају у Врању и околини, Раднички универзитет, Врање, 1967., стр. 145.
