Месечино, царева девојко,
што не грејеш д’њу како ноћу?
Грејала би ал’ си пород немам.
Сву ноћ ткајем свилене пелене,
в'здан плетем свилене повоје 5
да повијем студено каменче.
Па се молим богу јединоме:
- Дај му, боже, уста да прозбори,
дај му, боже, душу да продија,
дај му, боже, ноге да прооди, 10
дај му, боже, руке да промрда!
