Месечино, царева девојко,
Што не грејеш дању како ноћу?
Грејала би, но си пород немам,
Сашила сам свилену кошуљу,
Саткала сам свилене пелене, 5
Исплела сам свилено повојче,
Повила сам студена камена,
Па се сада милом богу молим:
Дај му, боже, очи да ме гледа,
Дај му, боже, уста да говори, 10
Дај му, боже, ноге да прооди!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 192.
