Месечино, давино,
Не залази најрано,
Док мој драги коњ спрежа
Да отида у Плевна
Да заплени две моме, 5
Обе моме другачке,
Називав се кумачке.
Једна другој говори:
— Ој другачо, кумачо,
Је ли знајеш да знајеш 10
Што се лепо носесмо,
Косе лепо плетосмо?
По сто шиве на рамо,
По педесет витице.
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 252.
