Мен' удоми моја мајка,
Ђе је свекар и свекрва,
Мио дјевер и јетрва,
И још једна заовица.
Кад ја пођо’ у род мајци - 5
Свекрвица колач кува,
Мио дјевер коња седла,
Јетрвица косе чешља,
Заовица бисер ниже,
Свекар сједи, па бесједи: 10
"Снао моја, дико моја!
Када пођеш у горицу,
Сави' лице у ридицу.
Када пођеш из горице,
Изви' лице из ридице. 15
Сретаће те бјела вила,
Сретаће те, говориће:
"Чије ј’ оно жарко сунце?
Благо двору у коме је,
И ономе за киме је!"20
