Мајћа и Стојан

Извор: Викизворник


Мајћа и Стојан

Молила мајћа Стојана:
„Стојане, сине Стојане,
ајд’ да те мајћа ожени."
— Не могу, мале, не могу,
тешће ме бриђе налегле, 5
једна је брига најтешка:
немамо кућу за себе!
„Мајћа че кућу сагради,
ајде се, сине, ожени."
— Не могу, мале, не могу, 10
немамо кола ни вола.
„Све че си мајћа набави,
ајде се, сине, ожени!



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 31.
  • Народно стваралаштво југоисточне србије; „Расковник", ХVII (1991). бр. 63-66, „Народне лирске песме из села Ваве код Бабушнице", с. 12.