У махали хаирли ђевојка,
У махали све момке смамила,
Док је била себи примамила
Младо момче, у мајке јединка.
То зачула Али бега мајка, 5
Свеза главу, а сави округу,
Припе печу, пригрну Фереџу,
Па отиде хаирли ђевојци,
Из ибрика авдес узимаше,
Робиња јој мараму држаше, 10
Па јој вели Али бега мајка:
„Кујо једна, хаирли ђевојко!
„Не б'јели се и не баками се,
„Ни навлачи сурму на обрве,
„Кара боју на сија солуфе, 15
„Ти не мами момке нежењене,
„Ни мог' сина бега Али бега.“
Вели њојзи хаирли ђевојка:
„Луда ли си, Али бега мајко!
„Кад си и ти у матере била, 20
„Мамила си, док си намамила.“
Њој говори Али беговинца:
„Ја ћу градит' дворе јаворове,
„Посадићу зелено стаборје,
„Да не можеш долазити млада, 25
„Да ти видиш, ђе Али бег спава,
„Ђе ли спава, ђе л' се распасује.“
„Луда ли си, Али бега мајко!
„Ја имадем крила соколова,
„Умене су очи мађијасте, 30
„Прелeћећу дворе јаворове,
„Уљести ћу бегу у одају,
„Пак ћу виђет', ђе Али бег спава,
„И ђе шије дибу и кадифу,
„Мене диба, а њему кадифа, 35
„Њему свила, а мене ибришим.“
Кад то зачу Али бега мајка,
Даде њојзи злаћен прстен с руке:
„На то теби, хаирли ђевојко!
„Ти си била хаирли ђевојка, 40
„А од сад си Али беговица.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 158-159.
