Мајко!

МАЈКО!
Писац: Ратко Павловић Ћићко

Песма је написана у писму мајци током његовог боравка у Шпанији, током 1937. и 1938. године.^[1]

Како су ми уста пуна твог имена!

Како су ми груди пуне твоје љубави,

коју осећам!

Ти би хтела да се комад твога срца

удаљи од домашаја митраљеза

Питам те мајко:

да ли данас на свету постоји и један кутак

који њима није угрожен?

Буди поносна, мајко!

У рововима слобода куца

поред твог срца

још пола милиона срдаца других мајки.

Буди поносна мајко!

Крв коју си ми дала —

нећу узалуд пролити.

Она ће оплодити земљу из које ће нићи

Нови свет.

У њему ће куцати срца мајки.

По школама, по творницама,

на тракторима, по пољима,

певаће се химна ослобођених робова.

Извори