Умријех, мајко, за младом,
За њеном рајском љепотом.
Мајка му смјерно вељаше:
"Не умри, синко, за бора!
"Ја ћу ми тебе сјетоват': 5
"Огради танке ђемије,
"А у ђемије мрнаре;
"Постави трга свакога,
"Највише свиле зелене;
"Удари лижбу у граде, 10
"Ту ће ти доћи жуђење,
"Вози је двору својему."
Када син мајку разумје,
Сагради танке ђемије,
А у ђемије мрнаре. 15
Сакупи трга свакога,
И метну свиле свакоје,
Највише модре зелене,
Удари лижбу у граде,
И ту му доше ђевојке 20
И међу њима жуђење;
А кад угледа жуђење,
Завезе танка вес'оца.
Па пође с драгом на дворе.
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 434-435.
