Мајке, света Богородице,
Јован ти се молија,
мешина га болела,
не могаја да једе,
не могаја да пије,
не могаја да спије, 5
не могаја да оди.
Мајке, света Богородице,
ти имаш четерес сина,
четерес снаје,
четерес унука, 10
четерес чирака.
Мајке, света Богородице,
да ги пратиш у свету гору,
да донесев четерес сврдла,
четерес бургије, 15
четерес копача,
четерес матике,
четерес метле,
четерес умита.
Мајке, света Богородице, 20
дома кад дођев на Јована обу
сас сврдла да развртив,
сас бургије да пробушив,
сас копачи да откопав,
сас матике да раскопав, 25
сас метле да сметев,
сас умити да преметев.
„Од абу“ („испод груди“). Ову басму је годинама бајала Роса Цветковић, врачара из Тибужда. Она би пре изласка сунца узела секиру и са болесником одлазила неком дубу (старом храсту). Док је бајала, ударала је секиром у кору храста. Бајала је више јутара.
