Мајка уклела пород
Роди мајка девет посебаца,
Посебаца све девет синова.
Умрије јој свекар и свекрва,
И њен драги што је хљебом храни.
Оста јадна са девет синова. 5
Исхранила свих девет синова,
На преслицу и десницу руку,
Свих је девет мајка исхранила,
Свих је девет мајка иженила,
Све дјевојкам' од господска рода. 10
Ал' синови бијаху ћудљиви,
И ћудљиви а и неваљали:
Скупише се те зло говорише,
Жалосна им и отац и мајка,
А црња им душа од угљена, 15
Средњи син јој браћи говорио:
„Ој, бора вам, моја браћо драга,
„Шта ћемо ми од старице мајке?
„Трпјети се у двору не може,
„Од старости а и од грдости; 20
„Не могу нам господа долазит'
„Гадећи се од њене грдости.
„Докле нисмо ми велики били,
„Господа су нама долазила,
„А у наше дворове бијеле, 25
„Нег' да мајку у гору водимо,
„У горицу гдје но звјерје живи,
„Не би ли је изјели звијери.“
Зла му браћа зао свјет примила,
Ухватише остарјелу мајку, 30
Бијеле јој руке савезаше,
Обукоше несретници мајци,
Обукоше гвоздене опанке,
А у руку дренову батину;
Па је воде у гору зелену, 35
Дадоше јој у руке батину.
Бијеле јој савезаше руке,
Па су својој мајци говорили:
„Хајде, мајко, вода т' однијела,
„Хајде, мајко, да те бог убије,
„Не долази више нашем двору.“ 40
За њом миле снахе пристајале,
За свекрвом својом закукале:
„Јарко сунце, остарјела мајко,
„Хајд' у шуму из бијела двора,
„Када нејмаш су киме живљети, 45
„Бог нека ти рај на небу даде!“
Заплакаше сићана унучад:
„Јаох, мајко, зар нас ти остављаш,
„Ми без тебе живљет' не можемо,
„Мајко стара, Бог нека те прими, 50
„А у своје пребијеле дворе!“
Осврну се остарјела мајка,
Осврну се на синове своје,
Па је њима вако говорила:
„Ој, синови, ви несрећни били, 55
„У камен се студен претворили;
„А ви снахе, Богу миле биле,
„Унучади, Бог и срећа с вама!“
Мало време, за дуго не било,
Затресе се земља са истока, 60
И падоше несрећника двори,
Свих девет се у камен створили,
А невјесте бијели лабуди,
А унучад златни голубови;
Те облeћу од стјене до стјене, 65
Као тице од јеле до јеле.
Стара мајка Богу душу дала,
На стијени њеног средњег сина,
По три пут се змија уклувчила,
И по ст'јени жесток отров лила. 70
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
