Мајка сину венчаницу реже,
Из иконе шаре почињале,
Из олтара светога Јована,
Мерила му на црквена врата,
Мајка реже а сеја га куне: 5
Не била ти, брале, венчаница,
Већ ти била црна укопница
Што ме не хте удомити, брале,
За онога дивнога овчара,
По имену млада барјактара, 10
Овце му се свагда хиљадиле,
А барјаци свагда лелејали!
