Уз пут расла румена ружица,
Уз пут цвала, на пут отпадала,
Ту налазе Јанкови сватови,
Сви сватови румен' ружу брали,
Ал' не бере Јанко ђувегија, - 5
Већ он иде наспоред ђевојке,
Па ђевојку дивно сјетоваше:
„О Маријо! мила душо моја!
„Ти си мене девета ђевојка,
„Свије ми их потровала мајка. 10
„Кад дођемо двору бијеломе,
„Пред двором ће дивно коло играт',
„У колу ће бити моја мајка,
„Око кола миле секе моје,
„Стара ће се испустити мајка, 15
„Па ће уљест' у бијеле дворе,
„Па ће узет' од злата маштрафе,
„Јошт и оне златне штипавице,
„Преваљиват' ст'јене валовите,
„Докле нађе гују шаровиту, 20
„Уштинуће златном штипавицом,
„Уточити у маштрафу једа,
„Полу меда, половину једа,
„Даће тебе, моја душо драга,
„Немој пити, моје срце драго! 25
„Већ ти подај до себе ђеверу,
„Најмлађему и најмилијему.“
Луда Мара мудри шјет примила.
Кад су били двору бијеломе,
Пред дворе јој дивно коло игра, 30
А у колу остарала мајка,
Там' овамо коло окретала,
И у колу пјесну зачињала:
Па се стара из кола пустила,
И утрча у бијеле дворе, 35
Те узела од злата маштрафу,
И јошт узе златне штипавице,
Те увати гују шаровиту,
Од змије је једа наточила,
Измијеша медом у маштрафи, 40
Па је носи на коњу ђевојци:
„На ти, снахо, од меда шербета."
Она даде код себе ђеверу
Најмлађему и најмилијему..
Здрав примаче, жалосна му мајка, 45
Здрав примаче, а мртав одмаче!
Једна капља на седло панула,
Седло пуче, врани коњиц црче.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 564-566.
