Мајка Фату ситно плетијаше,
у петеро и у деветеро,
још је боље мајка свјетоваше:
— Кћери Фато, моје сухо злато!
Кад те, шћери, лијепа срећа нађе, 5
не говори за годину дана,
јал’ годину, јали половину.
Лијепу Фату лијепа срећа нађе,
чак у Мостар бегу Али-бегу.
Кад је дошла Али-бега двору, 10
лијепој Фати већ је на ум пало,
што је њојзи мајка говорила.
Не говори за три годинице.
Али-бегу по двору говоре:
— Што ће теби нијема Фатима? 15
Бег је другу цуру испросио.
Када виђе љепотица Фата
да одоше кићени сватови,
да одоше бегу по дјевојку,
обуче се што год љепше море: 20
на се удри дибу и кадифу
и припиње бисер и дукате.
Док ето ти кићених сватова.
Коња игра гиздава дјевојка
до дјевера младог Мухамеда: 25
— А бога ти, дјевер Мухамеде,
што се оно ваша кула сјаји?
Ил' је алем, ил’ је драги камен,
ил’ је вила у зид узидана?
Ил’ је злато низ кулу пролито? 30
Говори јој дјевер Мухамеде:
Баш од тога нема ни једнога!
Већ је оно моја невјестица,
невјестица, твоја иночница.
У то доба свати доходише. 35
Ја да видиш љепотице Фате!
Она сиђе на мермер авлију
па дочека лијепу дјевојку.
Њојзи вели са коња дјевојка:
— Селам-алејћ, нијема кадуно! 40
— Алејћ-селам, брзо говорљива!
Још се брже мајци повратила
на том коњу и у томе руху.
На муштулук бегу полетјеше:
— Проговори љепотица Фата! 45
Ко му први на муштулук дође,
он му даде благо небројено;
ко му други на муштулук дође,
он му даде чоху нерезату;
ко му трећи на муштулук дође, 50
он му даде коња нејахана.
Оде беже у високу кулу,
у одају својој милој мајци,
па јој каза што је и како је.
Њему вели остарјела мајка: 55
— Врати, сине, лијепу дјевојку!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 784-785.
