Мајка Мару по ђул-башчи тражи:
„Што ћеш, Маро, у ђул-башчи сама?
У ђул-башчи љута гуја спава,
Љута гуја челебија Иво.“
„Не брини се, моја мила мајко, 5
Љуту сам ја гују приварила,
Заклала је дукат-мађаријом,
У њој нашла три драга камена:
Један сам ја цару даровала,
Други сам ја паши поклонила, 10
А трећи сам себи уставила,
Да се ситим гује шаровите.“
