Мајка Мару испред двора звала:
„Јеси л’, Маро платно убјелила?"
— Н’ јесам, мајко, ни до воде дошла,
Већ сам стала те чудо гледала,
Ђе се бије Сава и Морава, 5
Сава носи дрвље и камење,
А Морава болана Јована;
На Јовану зелена долама,
На долами свилени џепови,
У џеповма шјајна огледала, 10
Чим огледа јуначке обрве.
