Мајка Иву за вечером пита:
— ’оћеш, Иво, да те жени мајка?
— Жени, мајко, и мени је драго.
— ’оћеш, Иво, Загоркињу Мару?
— Нећу, мајко, Загоркиње Маре, 5
већ ја хоћу сиротицу Ану.
Оде Иво Ани под пенџере,
ал’ му Ана ситан везак везе.
Вас је везак сузам потопила.
Питао је Латинине Иво: 10
— Шта је теби, моја драга Ане?
Или ти је понестало свиле,
или сува злата из ћагета,
ја л’ с’ ђерђефу ноге поломила,
ил’ су ти се игле обломиле? 15
Проговара сиротица Ана:
— Свега тога за доста имаде,
већ сам чула да те жени мајка!
— Није, Ане, ти ми жива била!
Јунак ћу се с тобом оженити, 20
или с тобом, ил’ зеленом травом!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 799.
