Мајка Јану у недељу плела

---

[Мајка Јану у недељу плела]

Мајка Јану у недељу плела,
ем ју плела, ем ју љуто клела:
„Керо Јано, мајка те немала!
С'г те, керо, у недељу плела,
у другу те, керо, не видела! 5
Тој се Јане јако снажалело,
па замоли бога јединога:
„Створ’ ме, боже, на кво дрво било,
макар било дрво јаворово."
Бог ју створи дрво јаворово, 10
посади га до царева друма.
Отуд иду млади лавутари,
туј стануше, малко 'ладуваше,
оцекоше дрво јаворово,
напрајише прет'нке лавуте, 15
засвирише т'нко, гласовито,
кано Јана што је попевала.

---

Белешке

Положај жене у средњем веку, па и касније - за све време патријахалних породичних односа, био је исувише робски и понижавајући. У овој песми изражена је тежња народног уметника да траје оно што је лепо, па макар и путем необичних метеморфоза. Песма је слична с оном коју је записао Милан Ђ. Милићевић и објавио у „Кнежевини Србији” (Бгд, 1876), а коју је др Илија Николић објавио у „Развитку“ бр. 1 од 1965, стр 59. („Мајка Јелу сас кошуље клела“). Пева се као песма бр. 5.

Забележено 1959. год. од Мице Бранковић из Кожеља, старе 67 година. Не пева.

Референце

Извор

• Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 21.

• Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.