Мајка Јану надалеко дава

---

Мајка Јану надалеко дава

Мајка Јану надалеко дава,
проз три горе, проз четири воде.
Јана нече јако надалеко,
Јана оче у Периш планину:
„О бога ти, моја стара мајко, 5
Периш ми је јако омилео.
На Перишу мајко, високоме
овце чува девер Јеремија,
свирку свири, тужно изговара
и у свирку мене помењује: 10
Сна’о Јано, сребро немерено,
када чеш ми у двор ушетати
да ми редиш сиву перјаницу
кано павун перје по градови?"

---

Белешке

Удавање на силу чест је мотив у тимочким песмама. Песму са сличним почетком записао је Маринко Станојевић 1896. год. у Јаковцу од баба-Магдалене и она је пета по реду у рукописној збирци Станојевићевој „Народне песме из источних крајeва, поглавито из Горњег Тимока, Пирота и његове околине", која се чува под сигнатуром № 27 у Етнографској збирци Архива САНУ (в. још „Развитак“ бр. 6 од 1963, стр. 54). Пева се као песма бр.5.

Референце

Извор

• Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 25.

• Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.

• Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 94.