Мачак седи на стазици,
Једну ногу оточио,
А другом се подбочио,
Црне брке растурио,
Русу косу разбарусо; 5
Питала га сека маца:
„Што је теби, братац мацан?
„Што си ногу оточио,
„А другом се подбочио,
„Црне брке растурио, 10
„Русу косу разбарусо.“
Ал' беседи братац мацан:
„Не питај ме, секо мацо:
„Синоћ дођох међу бабе,
„Али бабе вечераше, 15
„Мени ништа не дадоше,
„Оне ватру запреташе,
„Ватраљем ме ударише;
„А ја јадан куд ћу гладан?
„Ја се попех на полицу, 20
„Нешто нађох на полици,
„Или сир би, шта ли би,
„Еле мени добро би;
„Јутрос бабе устадоше,
„И менека сипираше: 25
„„Ој мацане коврцане,
„„Што си нама сир изио?““
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 462-463.
