Роди мајка девет девојака
и десету мезимицу Јану,
девет плела, а десету клела:
„Кћери Јано, виле те однеле,
с тобом виле коло изводиле, 5
с тобом виле коло зачиниле!"
Умре мајци девет девојака,
остаде јој мезимица Јана.
Разболе се лепе Јане мајка,
па захтела воде иза горе. 10
Проговара лепе Јане мајка:
„Да је моја Јана мушка страна
донела би воде иза горе."
Ал' говори Јана, лепа Јана:
„Идем, мајко, за гору на воду." 15
Она оде за гору на воду.
Кад је била среди горе чарне,
ал' у гори три кола играју:
из једнога модар пламен лиже,
а из другог хладан ветар душе, 20
а из трећег огањ-ватра сева.
Проговара најстарија вила:
„Ходи нама, ти си наша, Јано,
тебе ј' нама поклонила мајка,
на рођењу, кад те је родила, 25
на крштењу, кад те је крстила!"
