Мати невјерница

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Мати невјерница

(Из Сиња).

0001 Пише књигу Асанагиница
0002 А из Клиса града бијелог,
0003 Пак је шаље у Цетину равну
0004 А на руке Бараковић-Ибре:
0005 „Душо моја, Бараковић-Ибро! 5
0006 „Мислила сам, од зла не мислила!
0007 „Још за мога Асан-аге жива,
0008 „Да ћу бити твоја љуба вирна.”
0009 У књиги јој Ибро отписује:
0010 „Муч’ не лудуј, Асанагинице! 10
0011 „У тебе су до два сина твоја!”
0012 Она њему опет отписује:
0013 „Теби бору, Бараковић-Ибро!
0014 „Ја ћу ићи билом двору моме,
0015 „Разболићу с’ болом брез болести, 15
0016 „Пак ћу послат’ до два моја сина,
0017 „Да ми оду до бијела Сиња,
0018 „И донесу воде Милетина;
0019 „Када дојду на Милетин воду,
0020 „Погуби и, Бараковић-Ибро, 20
0021 „Пака узми мене за љубовцу.”
0022 Пака иде она у двор били,
0023 Пака лига на меке душеке;
0024 Кад је лигла на меке душеке,
0025 Себи зове до два сина своја: 25
0026 „Бор’ вам, синци, сиви соколови!
0027 „Ево ме је врло заболило,
0028 „Бог ће дати, да ће добро бити:
0029 „Већ вас молим, драга дицо моја!
0030 „Ајдете ми до билога Сиња 30
0031 „Донес’те ми воде Милетина,
0032 „Чини ми се, драга дицо моја!
0033 „Да ће болу моме бити боље;
0034 „Ал вас молим, драги синци моји!
0035 „Не водите коњица големи, 35
0036 „Нит’ носите оружје уза се;
0037 „Јер не ваља вода под оружјем;
0038 „Дочекаће залци у Мојанци,
0039 „Отеће вам коње и оружје.”
0040 Ал’ ј’ у браће сестра домишљата, 40
0041 Крадом браћи коње изводила,
0042 Под скутима ђорде износила,
0043 Пак је браћи липо говорила:
0044 „Браћо моја, сиви соколови!
0045 „У нас јесте удовица мајка, 45
0046 „Не болује, већем ашикује;
0047 „Већ ајдете на Милетин воду,
0048 „Ви ајдете, ма мудро ајдете:
0049 „Кад дојдете на Милетин воду,
0050 „Наћи ће те Бараковић-Ибру, 50
0051 „Пазите се, да вас не погуби,
0052 „Ви радите њега погубити.”
0053 Када дица ричи разумише.
0054 Онда добре коње посидоше,
0055 Пака иду сињу сијеломе. 55
0056 Кад дојдоше на Милетин воду,
0057 Ту најдоше Бараковић-Ибру,
0058 Божју су му помоћ називали:
0059 „Божја помоћ, Бараковић-Ибро!” —
0060 „Да сте здраво, двоје дице младе! 60
0061 „Лудо л’ ћете изгубити главе!”
0062 Муче дица, ништа не говоре,
0063 Већ дозивљу Бараковић-Ибру:
0064 „Да ти бора, Бараковић-Ибро!
0065 „На ти видро, те нам додај воде.” 65
0066 А вели им Бараковић-Ибро:
0067 „Бора вама, двоје дице младо!
0068 „Одсидите добре коње ваше,
0069 „Пак узмите воде Милетина.”
0070 А вели му млађан Усеине: 70
0071 „Наша се је разболила мајка,
0072 „Бог ће дати, да ће добро бити!”
0073 Кад чу јунак мајку спомињати,
0074 Привари се, ујиде га змија,
0075 Узе видро, да му дода воде; 75
0076 А кад виђи млађан Усеине,
0077 Вади ђорду, одсиче му главу,
0078 Пак се добри коња одсиднули,
0079 И узели воде Милетина,
0080 Ибру чарне очи извадили, 80
0081 Па и мећу у видро у воду.
0082 Кад су дошли двору бијеломе,
0083 Носе воду милој мајци својој:
0084 „На ти воде, наша мила мајко!
0085 „На ти воде, не било ти боље!” 85
0086 Узе видро, да ће пити воде,
0087 Ал’ ј’ у видру очи угледала,
0088 Пак је синком тијо говорила:
0089 „Што је, синци, змија вас ујила!
0090 „Откуд очи Бараковић-Ибре?” 90
0091 Ал’ јој вели млађен Усеине:
0092 „Мучи туте, невирнице мајко!
0093 „Да ми није од Бога гријота,
0094 „А од људи велика срамота,
0095 „И тебе би саму погубио, 95
0096 „И очи ти чарне извадио.”

[IIIв 549.]

Murat Sipan vinjeta.jpg



Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 226-229.