Ој, јаворе, зелен боре,
Зелен ти си покрај горе!
Широм гране разавио,
Још си љепше уродио:
Јабуками по гранами!
Соко сједи на средини,
Широм гледа низа поље,
Ђе два брата ловак лове,
Мали ловак уловише:
Два кошута и јелена.
Кад стадоше ловак дијелит,
Краљевићу срце даше,
А срдашце проговара:
"Ја сам мала ђевојчица,
Мене мати љуто клела:
'Давор' ћери, подивљала!
Са кошутом траву пасла,
А с јеленом воду пила."
