Маро моја, душо моја,
Ђе но синоћ с тобом стоја,
Ту ми оста сабља моја,
Сабља душо и марама!
У марами огледало, 5
Ајде душо да тражимо,
Не би л’ бог до да нађемо!
Братски ћемо дијелити!
Мене душо, сабља моја,
Сабља моја и марама! 10
Тебе душо огледало,
Огледај се до јесени,
Од јесини беж од мене,
Немам леба ни за мене,
Ни за моју стару мајку, 15
Већ ако ћеш зеља брати![1]