„Маро ле, Маро, убава,
ајде се, Маро, потурчи,
бела Туркиња да будеш,
на висок чардак да седиш,
жлти дукати да бројиш, 5
на бело грло да носиш
и млади Турци да гледаш.“
„Нечу се, царе, потурчим,
нечу си брата посмешим.“
Песма је записана јула 1980. године у Височкој Ржани, а певала је: МИЛАНКА НЕНИЋ (рођ. 1908. у Росомачи од оца Милче и мајке Саветке, удата у В. Ржану.