Марко тавничарко
У планин' се три снега белију:
један лансћи, а друђи полансћи,
а трећи ти од овуј годину.
Меџу њи је мало прокапнело,
од њи тече река Раваница, 5
крај јој бије у т’вне тавнице.
У тавнице нигде никог нема
само један Марко тавничарко
и код Марка два сива сокола. —
Лице реже те ји лебом рани, 10
слзе рони те ји водом поји.
Соколи му потијом говоре:
„Ој бога ти, Марко тавничарко,
је л' ни раниш да ни препродајеш,
је л' ни раниш у војску да пратиш?" 15
Јадан Марко тужно одговара:
„Ој соколи, моје верно друство,
не раним ви да ви препродајем,
нити појим у војску да пратим,
веч ви раним код двори да пратим, 20
да видите моји лепи двори,
да л' ми двори нису опустели!"
Ал говоре соколови Марку:
„Господару Марко тавничарко,
ми смо синоч од твоји дворови, 25
твоји двори у пелин урасли,
пред двори су до две до три јеле
и на јеле до три кукавице:
једна кука јутром и вечером,
друга кука — никад не мањује, 30
трећа кука кад јој на ум падне.
Што но кука јутром и вечером,
то је твоја сестрица Милица,
што но кука — никад не мањује
то је твоја рођена мајчица, 35
што но кука кад јој на ум падне,
то је твоја милостивна љуба
која те је цару оптужила,
у тавницу тебе оправила."
Тавновао девет годин Марко. 40
Кад излезе из пусте тавнице,
Марко гради до два до три града:
први гради од столисту ружу,
друђи гради од ситна босиљка,
трећи гради од бело камење. 45
Што но гради од столисту ружу
туј си Марко сеју наместио. —
Ветар веје, ружа се лелеје,
сву миризбу на сеју наноси;
што но гради од ситна босиљка, 50
туј си Марко мајку наместио. —
Ветар веје, босиљак лелеје,
сву миризбу на мајку наноси;
што но гради од бело камење,
туј си Марко љубу наместио — 55
Ветар дува, камење обара,
Право љубу по главу удара.
