Шеташе се три српске војводе,
По Крушевцу граду бијеломе,
Испод двора славнога Лазара,
Три војводе до три побратима.
Једно ти је Краљевићу Марко, 5
А друго је војвода Милошу,
А треће је Реља од Пазара.
На војводе дивно одијело,
На њих бјеше шкерлет од кадиве,
На глави им златне перјанице 10
И око њих пера позлаћена.
А гледа их Царица Милица,
Са прозора из бијеле куле,
Па са собом збори и говори:
„Хвала Богу, дивнијех војвода! 15
И ако је круна на Лазару,
Сва три јесу љепши од Лазара
И јунаци бољи од Лазара.
Она мњаше нико не чујзше,
А чуо је славни кнез Лазаре, 20
Па дозива слугу Милована:
„Миловане, вјерна моја слуго,
Да отрујеш Марка и Милоша
И са њима Рељу Бошњанина;
Ти ако их не би отровао, 25
Ја ћу твоју изгубити главу.“
А Милован на ноге устаде
И наточи једну купу вина,
У њу тури зери и отрове,
Па отиде међу војводама 30
У меану ђе пијаху вина,
А међу њих купу оставио
И овако њима говорио:
„То је Лазар вама оправио,
Да пијете црвенога вина.“ 35
Па изиде слуга из меане.
У то доба ситна књига дође,
Књига дође славноме Лазару,
Од некаква Арапина црна,
Он Лазара зове на мегдана, 40
Ал’ да за се замјеника нађе.
Кад је Лазар књигу разумио,
Па на слугу вику учинио:
„Чујеш, слуго, мен Миловане.
„Ак’ отрова три српске војводе, 45
Ја ћу главу твоју изгубити."
А Милован трчи у меану,
Ђе сјеђаху три војводе младе.
При Марку је добра срећа била,
Кад пијаше вино, ал’ ракију, 50
Мољаше се Богу по закону;
Још не бјеше вино почињао,
Почињао вино Лазарево.
Слуга узе ону купу вина,
Па искочи из пјане меане, 55
Просу вино по зеленој трави.
Колико је вино отровано,
Од њега се запалила трава.
А то Марко виђе с војводама.
Онда кнеже позвао војводе, 60
Па им каже књигу Арапову,
Да га зове Арап на мегдана:
„Оћете ли поћи на мегдана,
За Лазара вашег Госодара?"
Онда рече Краљевићу Марко: 65
„Сад ћу поћи за те на мегдана,
Сад ћу лоћи, али више нећу.“
Па опреми себе и шарина,
Па отиде на мегдан Арапу
И Арапа доби на мегдану. 70
Па он дође опет код Лазара,
А Лазару проговори Марко:
„Господаре, кад сам ти невјеран,
Ја те више никад служит’ нећу,
Но ја одох код цара турскога 75
И њему се хоћу придворити."
Што је реко то је учинио,
Оде Марко код цара турскога
И турском се цару придворио.
