Марко проси Моравку девојку. Он гу проси, она се поноси. Мајка Марку потијо говори: — Немој, Марко, Моравку девојку. Моравке су много болешљиве: 5 зиме глава, лете половина. Него узми планинку девојку. Планинке су беле и црвене!
