[Марко пође из Солуна града]
Марко пође из Солуна града,
И поведе Солунку девојку.
Све вечера, она не вечера,
Све се смеје, она се не смеје.
Упита гу Марко Краљевићу: 5
Шта је тебе љубо Анђелијо,
Шта је тебе те ти не вечераш,
Што не једеш, а што се не смејеш?
Како ћу ја Марко да вечерам,
Ето има до девет година, 10
Како нисам у браћу отишла.
Марко пође у шуре на госте.
И поведе љубу Анђелију.
Кад су били кроз Старе планине,
Врло Марка дремка оборила. 15
Проговара Марко Краљевићу:
Де запевај љубо Анђелијо,
Теб запевај, мене да рашениш.
Кад си виче љуба Анђелија.
Кад си виче танко гласовито. 20
Сва је трава на зем’ полегнула,
Сво је лисје од гору опало.
То дочује Муса Кесеџија,
И при њега дванаес другара.
Сви дванаес редом упитује: 25
Кој ће мени јунак да се нађе,
Да доведе Марка Краљевића,
И његову љубу Анђелију.
Нико нема јунак да се нађе,
Само један Раче копиљаче: 30
Дај ми Мусо руку и кољено,
И дај мене три товара благо,
Ја ћу тебе Марка да доведем,
И Маркову љубу Анђелију.
Муса даде руку и кољено, 35
И даде му три товара благо.
Он отиде на пут на раскрсје,
Собуче се ко рођен од мајке,
Уваља се у песак и блато.
Ту пролази Марко Краљевићу, 40
И његова љуба Анђелија:
Помоз бога божја божјачино.
Бог помогал незнани делијо.
Бркну Марко у свилени џепи,
Те извади до тај жути дукат, 45
Па дарује божју божјачину:
Фала тебе незнани делијо,
Да ме бациш коњу на теркију,
Да ме носиш Јерусалим граду.
Он га баци коњу на теркију, 50
Па га носи Јерусалим граду.
Проговара божја божјачина:
Чујеш мене незнани делијо,
Овде има Мара крчмарица,
Па се скини вино да пијемо. 55
Он је пио од годишње вино,
А Марко је од девет година,
Он је пио једну чашу вино,
А Марко је све по девет чаша,
И ту се је Марко поднапио. 60
Врзаше га сас девет ланаца,
Однесоше Муси Кесеџији.
Проговара Марко Краљевићу:
Олабете макар леву руку,
Кад нећете моју десну руку. 65
Мајка мене много проклињала,
Туђа сабља неће да ме сече,
Већ од своје морам да погинем.
Олабише Марку леву руку,
Тргну Марко па ланци покида, 70
Па си бркну под црни бркови,
Те извади кључи од синџира,
Па довати своју бритку сабљу,
Те посече Мусу Кесеџију,
И сас њега сви остали Турци. 75
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
