Марко пије уз рамазан вино (САНУ)

0001 Синоћ царе асаг учинио
0002 Да с’ не носе зелене доламе,
0003 Да с’ не игра у колу с булама
0004 И не пије узор мазор вино.
0005 Ал’ то Марко ништа и не хаје,
0006 Већ он носи зелену доламу,
0007 И он игра у колу с булама
0008 И он пије узор мазор вино.
0009 Синоћ цару азна изгинула,
0010 Изгинули млоги азнадари;
0011 Турци веле: ”Исече ји Марко!”
0012 И сам царе рече да је Марко.
0013 Ал’ то Марко ништа и не хаје,
0014 Веће спава под шатором Марко,
0015 Крваве му руке до лаката,
0016 Бојно копље до баоча бела.
0017 Ал’ беседи царе господине:
0018 ”Ко ће мени дотерати Марка,
0019 Савезани руку наопако,
0020 Све нуз коња бијућ’ буздованом,
0021 Даћу њему пашалук на Босни,
0022 Без промене док му је колена!”
0023 Ту се нађе Џаја Прикоморски
0024 Да дотера Краљевића Марка,
0025 Савезани руку наопако,
0026 Све нуз коња бијућ’ буздованом.
0027 Оде Џаја Краљевићу Марку,
0028 Али не сме да пробуди Марка,
0029 Већ удара у јасан таламбас
0030 Не би ли се пробудио Марко.
0031 Ал’ се трже Марко иза санка,
0032 Па беседи Краљевићу Марко:
0033 ”Која курва у таламбас бије,
0034 Без питања и без руковања –
0035 Вере моје, одсећ’ ћу му главу!”
0036 Ал’ беседи Џаја Прикоморски:
0037 ”Ја ти, Марко, у таламбас бијем,
0038 Без питања и без руковања –
0039 Мен’ је царе по тебе послао!”
0040 Уста Марко на ноге јуначке,
0041 Па отиде Ибри берберину:
0042 ”Побратиме, берберину Ибро,
0043 Опери ми руке до лаката,
0044 Бојно копље до баоча бела,
0045 Цар је Џају по мене послао!”
0046 Опра њему Ибро берберине,
0047 Опра њему руке до лаката,
0048 Бојно копље до баоча бела.
0049 Оде Марко цару господину,
0050 Без толмача цару у двор уђе,
0051 Па му божју помоћ називао:
0052 ”Божја т’ помоћ, царе господине!
0053 Што си Џаки по мене послао –
0054 Привали ми једну купу вина,
0055 Која вреди тридесет дуката!”
0056 Насмија се царе господине,
0057 Па се маши себи у чпагове
0058 И извади шездесет дуката:
0059 ”На ти, Марко, наплату за вино!”
0060 Узе Марко шездесет дуката,
0061 Па он мету себи у чпагове.
0062 ”Ја сам Џају по тебе послао,
0063 Јер сам синоћ асаг учинио
0064 Да с’ не носе зелене доламе,
0065 Да с’ не игра у колу с булама,
0066 Да с’ не пије узор мазор вино,
0067 А ти за то ништа и не хајеш!
0068 Синоћ мени азна изгинула,
0069 Изгинули млоги азнадари;
0070 Турци веле: ”Исече ји Марко!”
0071 И ја велим: ”Нико него Марко!”
0072 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0073 ”Јеси л’ чуо, царе господине –
0074 Ако носим зелену доламу,
0075 С тобом сам је на боју добио;
0076 Ако играм у колу с булама,
0077 Млад сам јунак, игра ми је мила;
0078 Ако пијем узор мазор вино,
0079 Србљин јесам, вера ми доноси!”
0080 Вели њему царе господине:
0081 ”Мој посинче, Краљевићу Марко,
0082 Ти истргни бритку сабљу твоју
0083 Да ја видим је л’ сабља скрнавна!”
0084 Одговара Краљевићу Марко:
0085 ”Ој Бога ти, царе господине,
0086 Моја сабља не трза с’ напразно!”
0087 Ал’ беседи царе господине:
0088 ”Ево теби дванаест везира
0089 И ево ти тридесет Турака –
0090 Сеци, Марко, што је теби драго!”
0091 Трже сабљу Краљевићу Марко,
0092 Дваред ману – дванаест везира;
0093 Триред ману – тридесет Турака,
0094 И Арапа, Богом побратима,
0095 Самог цара из стола покрен’о.