Марко и Јана

Извор: Викизворник


Марко и Јана

Марко гњеван по Будима шета,
гњеван шета — на нас се наваља,
остру сабљу све по себе влачи,
вино веса све над очи држи,
мор доламу све на лево рамо. 5
Никој не сме Марка да упита.
Упита га своја мила сестра:
„Марко брале, што ми гњеван шеташ,
гњеван шеташ, на нас се наваљаш,
остру сабљу све по себе влачиш, 10
вино веса све над очи држиш?“
„Чујеш мене, моја мила сестро,
ел’ ме питаш, право ћу ти кажем.
Три пут идем у Големо Село,
три пут идем — троје чижме цепим, 15
ал’ не могу Јану да преварам.“
Сестра брату потијом говори:
„Чујеш мене, да мој мили брале,
ти си имаш млого беле паре,
беле паре, ситне трошарине 20
па отиди на Нова Пазара,
па си купи коња и кочије
па прекупи свакојаку тргу,
а највише немска огледала.
Па отиди у Големо Село, 25
па подвикни танко трговачки:
бре овам те, моме и невесте,
бре овам те — тргу пазарите.“
Братак си је сестру послушаја,
па отиде на Нова Пазара 30
па си купи коња и кочије
па прекупи свакојаку тргу,
а највише немска огледала.
Па отиде у Големо Село,
па повика танко трговачки: 35
„Бре, овам те, моме и невесте,
бре овам те — тргу пазарите.“
Отуд иду моме и невесте,
нај напред је Јана, лепа Јана.
Над њум лете дванајес сокола — 40
лад вој праве лице да не гори,
по њум трче дванајес робиње —
скут вој држе, праха да не диза:
„Кам, трговче, тргу да пазарим.“
Проговара премладо трговче: 45
„Моја трга на земљу не пада,
качите се па си избирајте."
Укачи се Јана да пазари.
Шибну коња премладо трговче,
шибну коња низ широко поље 50
како дзвезда низ тој ведро небо.
По њум лети дванајес сокола,
по њум трче дванајес робиње.
Обрну се Јана преко рамо:
„Вратите се, дванајес сокола, 55
вратите се, дванајес робиње,
па кажите моје старе мајке
нек јадује три године дана
док да стигне на војнови двори.“
Када беше на војнови двори, 60
проговара Марко младожења:
„Бре станите, коњи и кочије,
да питамо убаву девојку —
кад је била у њојнога татка
што је пила, а што је па јела, 65
што је прела, а што је носила?“
Проговара убава девојка:
„Бре терајте, коњи и кочије.
Кад сам била у мојега татка —
свилу прела — кадиву носила, 70
шећер јела — шербет воду пила,
а у војно — како војно каже.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 634-635.