Марко гради градђе у ливаде,
Дањом гради, ноћом му се растурују!
Марко се бори што му се тако трују?
А одникуда не може да се примети,
Њему што му се тако ради! 5
Па довати Вранца Марко Краљевића,
Па да се он распита код његови
старешини;
Што ће њему да му кажу,
А њему они казали: 10
„Зашто у темељи њишта курбане
несте оставили?“
Па се врну Марко Краљевићу,
Као што му они назали Марно
урадиа, 15
И курбан главу у темвља оставија,
И њему напредовало, кућу направија!
Забележено маја 1947. год. од Спасене Томић, неписмене сељанке, рођене 1900. године. „Она сву песму пева у разним приликама, па и о свадби, слави, као и уз гусле, док гуслар гусла, а она сама пева”. Новаке, Подрима — Косово.
