0001 Стаде мајка старица сину Марку говорити,
0002 Поштен домаћине!
0003 Весели се, домаћине, весели ти пријатељи!
0004 ”Како, сину, изиде из те арапске тамнице,
0005 Мој Краљевићу?
0006 Али ми се откупи том дробном спенцом,
0007 Али ми се одрва демескијом бритком сабљом,
0008 Гиздави јуначе?”
0009 Али Марко Краљевић мајци својој одговори:
0010 ”Откуд мени, мајко, у тамници дробна спенца,
0011 Ма мила мајко?
0012 Откуд ли ми у тамници демескија бритка сабља?
0013 Него мени дохођаше арапска једна дјевојка,
0014 Гиздава диклица!
0015 Она мени дохођаше и јутром и вечером.
0016 Пак ми поше дивојка једно јутро говорити:
0017 ” ”Краљевићу Марко!
0018 Тако тебе, мој Марко, не убио Бог велики!
0019 Од ли мене узети за твоју вјерну љубовцу,
0020 Краљевићу Марко!
0021 Да ја тебе изведем из те арапске тамнице?” ”
0022 А Марко јој Краљевић лијепо одговараше,
0023 Гиздавој диклици:
0024 ” ”Хоћу, хоћу, дивојко, веће него с добре воље.” ”
0025 И ту га јест извела из те арапске тамнице,
0026 Краљевића Марка.
0027 И тамо ми пођоше том зеленом планином,
0028 И када ми бјеше усред зелене планине,
0029 Гиздава дивојко!
0030 Без глава је остави усред зелене планине.”
0031 Кад је мајци дошо на своје бијеле дворе,
0032 Краљевићу Марко,
0033 Пође мајка старица сину Марку говорити:
0034 ”Велик ти си гријех, о мој синко, учинио,
0035 Краљевићу Марко!
0036 Зашто је мени нијеси довео на моје б’јеле дворе?
0037 Ја би је хранила за живота мојега,
0038 Гиздаву дивојку!”
0039 Весел’те се сви около, веселио ви Бог велики.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
